Мечку с Косова пустили су 2008. године да лута светом и ево jе сада на Криму. Ако су Албанцима на Косову допустили да разбиjу Србиjу, ко jе таj ко ће спречити Каталонце, на пример, да jеднога дана направе своjу државу
ХОЋЕ ли Украjина остати у границама скроjеним далеке 1954. године, у кабинету шефа комуниста СССР-а, Украjинца Никите Хрушчова, све са Кримом (отетим од Русиjе) унутар украjинске државне авлиjе? Тешко. Ко ће отерати руског воjника с те стратешки можда наjважниjе тачке у Црном мору? Да неће неки НАТО двоjац, сличан Солани и Кларку, подићи авионе и крстареће ракете, и послати их, уместо ка Београду, овога пута према Москви? Неће, наравно, све jе ових дана и недеља у црноморском басену другачиjе него на Косову деведесетих година. Ово jе велика игра с великим играчима, игра коjу jе Русиjа већ добила.
Скупштина аутономне области Крим позвала се на мишљење међународног суда у Хагу – коjи сматра да су Албанци на Косову и Метохиjи имали право на самоопредељење, самим тим и на одваjање од Србиjе – и расписала референдум.
Мечку с Косова пустили су 2008. године да лута светом и ево jе сада на Криму. Пре тога смо jе видели у Абхазиjи и Јужноj Осетиjи. Ангела Меркел тврди да Крим и Косово нису исто. Јасно jе да нису, Косово су 1999. од НАТО армаде бранили jадни, мали, сиромашни Срби. И Косово jе отето. Крим би требало отети из руског загрљаjа, што баш и неће ићи. Могло jе с Јељциновом Русиjом, с овом Путиновом не може.
Слушамо ових дана европске али и неке српске „експерте и аналитичаре“ како заjапурени понављаjу да Европа и Америка нигде више неће дозволити промену граница, па ни у Украjини. Као, са тим jе завршено. Ко jе зграбио, зграбио jе. Смешно. То jе исто као да би казали да никада нигде више нећемо видети рата. А хоћемо, нажалост.
Ако су Албанцима на Косову допустили – и воjно пресудно помогли – да разбиjу Србиjу и направе jош jедну албанску државу, ко jе таj ко ће спречити Каталонце, на пример, да jеднога дана направе своjу прву државу. Да неће НАТО, ако га тада уопште буде, или Американци, доћи да силом осуjете такав развоj догађаjа? Ко у то уопште веруjе? Мислите ли да Баски не сањаjу своjу националну државу? Ако Албанци имаjу две, зашто они не би имали макар jедну. Исто говоре Срби у Републици Српскоj. Али то jе промена граница. Тачно, а како се другачиjе праве нове државе?
У Јужном Тиролу немачко-аустриjски сепаратизам и даље jе жив. Огроман броj Италиjана сања повратак Далмациjе у састав италиjанске државе. Сваке четири године у Италиjи бираjу градоначелнике неколико „окупираних градова“ на данас хрватском приморjу (Задар, Риjека, Шибеник…), уз напомену да се чека време повратка Далмациjе у састав Италиjе. То су отворено подржавали, или подржаваjу, и познати, савремени италиjански политичари и државници: Ђанфранко Фини, Карло Чампи, Ђорђо Наполитано… Мађари у Трансилваниjи траже пуну независност. Курди децениjама гину за идеjу велике националне државе, коjу већ виде на деловима данашње Турске, Ирака и Ирана. Таj процес ниjе могуће зауставити, шта год ми мислили.
А оне коjи тврде да смо за веке векова окончали цртање државних граница подсећам на латинску максиму, коjа гласи: „Све дође и прође, само мена вечна jесте“. Ово би Срби стално требало да имаjу на уму, бар кад jе Косову у питању.
Пише: РАТКО ДМИТРОВИЋ
Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ