Друга страна: Соња Јанковићева

Српски заштитник грађана зове се Саша Јанковић, дели грађане по
сопственим критериjумима, на подобне и неподобне, добре и лоше, њему политички блиске
и оне коjи то нису. Доказао jе то пре неки дан бруталним нападом на „Вечерње новости“.
Разлог? Соња Бисерко

Од 2005. године Србиjа има заштитника грађана. То jе човек ком
се можете пожалити ако вас неко, далеко било, малтретира, вређа, клевеће… а посебно
ако то ради држава, државни чиновници. Пред заштитником грађана, то се подразумева,
сви грађани су jеднаки. Нису. Можда негде у белом свету jесу, али у Србиjи нису.
Српски заштитник грађана зове се Саша Јанковић, дели грађане по сопственим критериjумима,
на подобне и неподобне, добре и лоше, њему политички блиске и оне коjи то нису.
Доказао jе то пре неки дан бруталним нападом на „Вечерње новости“. Разлог? Соња
Бисерко.

Дотична jе, знате и сами, прихватила понуду (или се сама понудила?)
Републике Хрватске да сведочи против Србиjе, чиjи jе грађанин, а у спору пред Међународним
судом правде, у Хагу. Хрватска jе тоj институциjи поднела тужбу у коjоj тврди да
jе Србиjа, почетком деведесетих, починила геноцид над Хрватима. Тежа оптужба од
ове међу државама не постоjи. Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора у Србиjи,
слаже се у изнетоj оцени; она мисли да jе Србиjа геноцидна држава. Да мисли другачиjе,
не би прихватила да сведочи. Проста логика.

Нема новинара, уредника, нема редакциjе коjоj ова прича ниjе инспиративна.
Питање jе само колико ко има храбрости да се упусти у анализу овог у савременоj
Европи jединственог случаjа. Звучи чудно, али jе истина; у Србиjи и данас постоjи
страх да се стане у одбрану и државе и већинског народа. „Новости“ на том плану
немаjу проблем. Позабавили смо се на целоj страни случаjем Соње Бисерко. Рационално,
хладне главе, чињенично, са врло jасним ставом, разуме се. Реаговао jе заштитник
грађана, Саша Јанковић, саопштењем на свом службеном саjту. Прва реченица гласи:
„Републички заштитник грађана осуђуjе недавни напад на активисткињу људских права
Соњу Бисерко, у ’Вечерњим новостима’, и истовремено изражава озбиљну забринутост
због тога што таj чин ниjе осудио нико из извршне власти“.

Јанковић брани право Соње Бисерко да државу у коjоj живи оцењуjе
као геноцидну, али нама коjи то не мислимо (а таквих jе у Србиjи бар 95 одсто) не
дозвољава да jавно изнесемо своj став. Ради ли Саша Јанковић у Хелсиншком одбору
или jе службеник државе Србиjе, са високом платом коjу добиjа од свих нас? Хоћемо
ли за коjи дан на списку хрватских сведока у процесу против Србиjе, уз Соњу Бисерко,
видети и име Саше Јанковића?

Краjем лета 2008. године, Хелсиншки одбор Соње Бисерко обjавио
jе на 526 страна документ: „Самоизолациjа: реалност или циљ“. Такво блаћење Србиjе
никада пре тога ниjе виђено. Мржња цури са сваке странице. Бисерко jе у том сочињениjу
обjавила и списак, по њеном мишљењу, за Европу и свет неподобних, опасних, српских,
професора, књижевника, новинара… и ту потерницу послала на стотине адреса широм
Европе. И Америке. Да ли jе Србиjа тада имала заштитника грађана? Имала jе, истог
овог ког има и данас, Сашу Јанковића. Да ли jе он стао у одбрану ових људи? Ниjе,
jер jе онда мислио, и данас мисли, исто што и Соња Бисерко.

Ако jе Саша Јанковић претворио Канцелариjу заштитника грађана
у истурено одељење Хелсиншког одбора, а претворио jу jе, било би у реду да затражи
финансирање из иностранства. Мало jе ружно да га ми „геноцидни“ плаћамо.

Пише: Ратко ДМИТРОВИЋ

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ