Petronijević o spiskovima za hapšenje Srba

Postoji priča o tome da, na svim prostorima bivše SFRJ na kojima su živeli a ubijani, proterivani i satanizovani Srbi, postoje spiskovi za procesuiranje za neke navodne zločine koje su počinili… Odnarođene srpske vlasti su u takozvanim sporazumima o uspostavljanju dobrosusedskih odnosa sa bivšim republikama u kojima su Srbi živeli i sada neki žive, kao i po Srbe pogubnom i protivustavnom Briselskom sporazumu, uz one malobrojne dobre zahteve (da se vrati imovina i dozvoli povratak) potpisali i veliki broj štetnih zahteva – prvenstveno o saradnji u cilju „hvatanja“, čak „predaje svojih državljana“ onoj drugoj strani potpisnici bez „uplitanja u to“, na Kosovu i Metohiji i bukvalnu predaju države sa sve narodom, a po nalogu zapadnih nalogodavaca… Kuda to vodi i šta je cilj takvih progona Srba i danas za SRBski FBReporter govori advokat Goran Petronijević.

Postoje spiskovi za hapšenje Srba, o tome se govori ili ne, ali se uveliko radi…

Gde god je trebalo po programu da se očiste srpski prostori… svuda, na Kosovu i Metohiji, Krajini, Bosni i Hercegovini, na prostorima koji su pripali po tim njihovim podelama drugima, svakom ko je živeo na tim prostorima a Srbin je – može da očekuje optužnicu. Ne zato što je bilo šta uradio, nego samo zbog toga da se nikada tamo ne bi vratio. Ne postoji eklatantniji primer etničkog čišćenja u 20. i 21. veku, nego što je iseljavanje i etničko čišćenje Srba sa prostora Srpske Krajine – Hrvatske, Bosne i Hercegovine – velikog dela, i naravno Kosova i Metohije. To je isti model, o tome ne moramo posebno govoriti, on je prepoznatljiv.

Ipak pojasnite čitaocima SRBskog FBReportera…

Gde god je recimo, određen prostor dodeljen za prostor na kome će na primer živeti Šiptari, muslimani ili bošnjaci kako se sad zovu, gde će živeti Hrvati u Republici Srpskoj Krajini, na tom prostoru najnepoželjniji su Srbi – oni ne smeju da se vrate. Da se oni ne bi vratili, međunarodna zajednica je jako blagonaklono gledala, gleda i danas, žmuri, na strahovitu zloupotrebu prava kojima pribegavaju pravosudni organi tih prostora koji dižu fantomske optužnice, tajne optužnice itd. A suština svih njih je samo u tome da se Srbi zastraše i da se na te prostore nikada ne vrate.

Znači, međunarodnu pravdu, međunarodno pravo mi ne možemo da očekujemo.

Šta možemo da očekujemo da se može dogoditi u našu eventualnu korist i zaštitu?

Možemo da očekujemo preraspodelu svetskih interesa koja je sada u toku, da dođe neko ko može da zaštiti međunarodno pravo do te mere da može da se pravna norma primeni kako treba, a ne na onaj način kako onaj koji je jači to hoće.
Ako to budemo doživeli, a hoćemo jer mi smo doživeli egzodus kao mnogo puta do sada, srpski narod je to doživljavao od 15.veka do danas, gotovo da nema veka u kome nismo doživeli neki egzodus.

Da li grešim kada kažem da se bojim da ovo što se događa u Raškoj može da se uporedi i sa demonstracijama Šiptara osamdesetih godina prošlog veka na Kosovu i Metohiji?

Još gore je. Daleko su benignije bile demonstracije Šiptara osamdesetih godina od ovoga što se recimo danas događa u Raškoj oblasti. Ovo je daleko otvorenije, i jasnije. Jasniji pokazatelj jer, slaviti čoveka koji je poubijao toliko civila Srba u jednoj noći, slaviti jednog ratnog zločinca na taj način što ćete se obući u uniforme vojske koja je to učinila, pred srpskim življem u srpskoj zemlji, u srpskoj državi?! To znači guranje, ne jednog, ne dva prsta u oko, nego ruganje… ne samom srpskom narodu nego biću srpskog naroda.

A predstavnici tih koji su tako marširali srbskom zemljom, muslimana, sede kao narodni poslanici u Narodnoj skupštini Srbije, od dana kada je postavljena ploča ratnom zločincu koju niko nije skinuo ni dan-danas i danas… stalno vuku neke poteze štetne za srbski narod, tada niko od tih skupštinskih predstavnika nije reagovao…

Naravno, to se događa jedino kada su u pitanju oni koji su vršili zločine nad Srbima. Setite se Preševa, kada je u jednom nesrećnom trenutku nesrećna vlada Srbije zatražila da se, kao nekakva vrsta dogovora sa albanskom manjinom na jugu, ukloni spomenik srpskim patriotama, vojnicima, pripadnicima žandarmerije, koji su izgubili živote braneći svoju granicu i svoj narod, a da bi se sa druge strane uklonio spomenik fašističkoj formaciji koja se zove Oslobodilačka vojska Kosova, dakle, terorističko-fašističkoj organizaciji koja je nastala, razvijala se, obučavala se, opremala se pod okriljem Sjedinjenih američkih država.

Slično je i sa Ukrajinom…

Isto tako je u Ukrajini. To je potpuno isti model gde se banderisti ohrabruju da formiraju jedinice koje će na istoku i jugu Ukrajine ubijati svoje državljane, svoju braću… i oni to rade, a da se u isto vreme optužuje Rusija kako tobože pomaže… Naravno da će da pomogne…

Mi smo bili u takvoj situaciji, ja se samo nadam da je velika Rusija shvatila na našem primeru šta su oni sve spremni da urade, jer oni koji sve ovo rade nemaju mnogo mašte, oni ponavljaju te modele…

Nadam se da je velika Rusija u ovom trenutku spremna da odgovori tim njihovim zahtevima koji nisu ništa drugo nego ono što se Srbima događalo u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, ali i drugim narodima u Libiji, Sudanu, Egiptu, Siriji i danas u Ukrajini…

Ja se iskreno nadam da će…

… pobediti Dobro nad zlim…

Tako je.

Daće Bog.

Razgovor, uvod i obrada – Biljana Diković 

Izvor: CEOPOM ISTINA