Пети мандат Милана из села Погана Влака

На управо завршеним локалним изборима у Хрватскоj, Сплит jе гласове ХДЗ-а, своjевремено посуђене локалном лакрдиjашу Жељку Керуму, вратио старим власницима, док jе у Загребу по пети пут триjумфовао човек коjи иза себе нема ни партиjу, ни медиjе, ни снажне финансиjере

Да jе српско питање у Хрватскоj решено, заувек и без остатка, показали су и управо одржани локални избори у тоj држави. Предизборна кампања протекла jе у каналу хрватско-хрватских обрачуна и сучељавања, пре свега на линиjи ХДЗ-СДП, док jе на Србима поене покушао да добиjе jедино сплитски веселник Жељко Керум. Он jе на jедном скупу певао усташку будницу „Јасеновац и Градишка Стара…“ што jе у медиjима имало велики одjек, али jе код надлежних оцењено као пучко весеље. Ником ништа. Примитиван, прост, онакав каквим га jе бог дао, Керум jе изборе схватио као jош jедан мегдан на коjем ће његови влашки дођоши у Сплиту одржати лекциjу „домаћим Далмошима“ и оставити „свог човика“ у кабинету градоначелника. Нису га оставили; Керум jе извисио и самостално и са независном листом. Истина, ушао jе у локалну Скупштину, али са веома малом снагом.
Ниjе му вредело ни што jе уочи изборног ћутања обавио неколико грађевинских радова са циљем да се додвори туђмановцима и клерикалцима. Подигао jе споменик „првом предсjеднику самосталне Хрватске“ на самоj риви – довезли су га на неком комуналном камиону и jедва истоварили – а изнад града, горе на Марjану, поставио бетонски крст од десет метара. „Види се са Шолте“, хвалио се Керум последњег дана кампање. Кад jе схватио да су му сви термини на важним сплитским позициjама истекли, што jе било jасно већ шездесетак минута после затварања биралишта, Керум се окомио на новинаре и агенциjе за истраживање jавног мњења; вређао их, псовао, али jе на краjу казао да jе то воља народа коjа се уважавати мора.

КРАЈ ПРИЧЕ О КЕРУМУ

Ово jе, нема сумње, краj приче о Керуму; оно што следи биће ружно и обиловаће извештаjима грађевинских комисиjа и инспекциjа, пореских управа, и банака коjима jе Керум дужан у разним формама. Готово сви послови са коjима се хвалио само до пре годину дана, сахрањени су, уместо „ферариjа“, „бентлиjа“, „ролс-роjса“, Керум данас вози „пасата“ од двадесетак хиљада евра, са дуговима према богу и народу. Млађана супруга, друга по реду, она због коjе jе оставио „љубав из школских дана“ показала се као врло промућурна и за само неколико година успела jе да од Керума искамчи неколико локала, jедан ресторан и пристоjну суму готовине, да све препише на своjе име и сада jе само питање дана када ће и на том плану Керум доживети пораз. Оваj приградски ђилкош остаће код Хрвата упамћен по успеху какав се ретко догађа у великим градовима; са образовањем коjе jе испод нивоа доброг осмошколца, манирима покупљеним у локалноj сеоскоj крчми далматинске Загоре, речником не богатиjим од педесетак jединица, Керум jе направио спектакуларан резултат када jе оно пре неколико година изабран за градоначелника Сплита.
У ствари, његова политичка и друштвена кариjера веома подсећа на Томпсонову; и jедан и други долазе из Далматинске Загоре, из сеоских камењара где успеваjу само винова лоза и поскоци, где jе ганга врх музичког израза (ту се Томпсон до данас ниjе одмакао од почетка), а славу, односно новац направили су у ратном гнезду; Томпсон као сеоски стражар на извору Чиколе, у Петровом Пољу, Керум као шверцер и ратни лиферант. Само што jе у овом случаjу певач имао више способности и памети; Томпсон jе лична карта десног хрватског политичког мозга, са његовим се песмама у Хрватскоj и даље слави, жени, мотивишу национални спортисти… док се Керумово богатство готово у потпуности истопило и процена jе да би кроз неколико година могао да заврши у беди. Србима ће остати у сећању као гласноговорник оног дела Хрватске коjи и даље, упорно и страсно, гаjи у себи мржњу према Србима, без обзира на то што су ови (Срби) у Хрватскоj сведени на ходаjуће експонате у музеjу националних мањина.
Керум jе, присетимо се, у два наврата на „Хрватскоj телевизиjи“, износио ставове о Србима коjи су били класика шовинистичког репертоара, у оба случаjа наглашаваjући да тако мисли већина Хрвата. Што jе, иначе, тачно. А где су отишли Керумови гласови? Вратили се хадезеу. Други изборни круг за градоначелника Сплита трчаће кандидати Зорана Милановића (СДП) и Томислава Карамарка (ХДЗ). Реално, било би изненађење да хадезеовац изгуби. Суштински, Сплит остаjе оно што jе био само без лакрдиjаша Керума. Његова представа jе окончана.

БЕЗ ТАМБУРАЊА НА НАЦИОНАЛНОЈ ЖИЦИ

Један други изданак камена и шкрте земље, са простора од мостарског залеђа, преко западне Херцеговине, Имотске Краjине, Далматинске Загоре до пред Риjеку, наставио jе да чини чуда у Загребу. Зове се Милан Бандић. Рођен у селу Погана Влака, недалеко од вароши Груде, готово на самоj граници Босне и Херцеговине и Хрватске, на босанскоj страни, Бандић jе из тог суровог крша, гоњен бедом и великим амбициjама, што иначе краси људе са ових простора, отишао у Загреб, уписао Факултет политичких наука, мада неки кажу да jе завршио Факултет заштите на раду, и учланио се у Савез комуниста. Оно што се догађало до пре неки дан, када jе по пети пут изабран за градоначелника Загреба, подсећа на филмску причу о jунаку из америчке провинциjе коjи своjе породично сиромаштво претвара у погонско гориво на путу успеха, доспеваjући на сам врх. У овом случаjу загребачки.

Бандић jе политичке промене 1990. године у Хрватскоj дочекао прилично миран; ниjе подлегао националистичком, проусташком земљотресу, остао jе у истоj партиjи, коjоj jе Ивица Рачан само променио име, одбацивши предлоге земљака из Херцеговине да се прикључи ХДЗ-у. Бандић свакако не припада интелектуалном слоjу хрватског друштва, слабог jе општег образовања, у том смислу не ради на себи, вокабулар му jе тек нешто богатиjи од Керумовог, али за разлику од свих осталих политичара у Хрватскоj, Милан Бандић има смисао за лични маркетинг коjи се не може навежбати.
Како год да су га бацали, нападали, оптуживали, он jе те ситуациjе претварао у своjе победе. Супротставио се Фрањи Туђману средином деведесетих, када jе то било опасно, па онда Ивици Рачану када то нико ниjе смео, противуречио Зорану Милановићу до мере искључења из СДП-а, остаjао сам у страначким обрачунима, виђен као изгубљен случаj после избацивања из „партиjе коjу jе стварао“, без икаквих симпатиjа код новинара, напротив, али на краjу сваке трке Бандић се увек пењао на врх постоља. Изгубио jе само изборе за председника Хрватске када су у другом кругу грађани те земље дали поверење Иви Јосиповићу.
Бандићу jе до апсолутне победе у првом кругу, за градоначелника, недостаjало само три процента. Практично, ту jе све завршено; други круг jе формалност пошто други кандидат, СДП-ов Раjко Остоjић (ниjе Србин, мада ће многи помислити) заостаjе 25 процената. Изашао jе Бандић са независном на бирање за Скупштину града Загреба и ту забележио готово невероватан успех. Има свега два мандата мање од апсолутне већине, а како се већ наjављуjу претрчавања од Милановића према Бандићу извесно jе да ће некада сиромашни младић из Погане Влаке у потпуности загосподарити главним градом Хрватске. Остављаjући на страну све интересантне податке из начина живота Милана Бандића извлачим само да таj човек свакога jутра у пет сати излази на атлетску стазу или на пут према Сљемену, и трчи од пет до десет километара. Упркос блажем можданом удару коjи jе имао пре неколико година, без обзира на временске услове: кишу, снег, мраз, минус десет…
Ко jе, у партиjском смислу, наjвећи губитник локалних избора у Хрватскоj? Математички гледано све jе „ту негде“; глобална анализа, са проjекциjом могуће блиске будућности, каже да jе Зоран Милановић на опасноj низбрдици. Потпуно ослобођен потребе да гласове прикупља тамбурањем на националноj жици, Милановић, констатовали смо то на овом месту недавно, код великог броjа Хрвата изазива сумњу. Дода ли се његов помало арогантни изглед и наступ, недостатак харизме, непознавање економиjе, погрешно ослањање на „економске стручњаке“ Чачића и Линића, Зокиjу се не пише добро. Тренд пада подршке хрватске jавности њему и СДП-у непрекидан jе после парламентарних избора и може се окончати чак и ванредним изборима за Сабор, на коjима би се ХДЗ вратио у главне собе хрватске државе.
Што се Срба тиче они су направили добре резултате у општинама где су већина (то су, не рачунаjући Вуковар, териториjално и по броjу становника мале заjеднице) и тражиће начине да преживе. Буквално. То су, готово без изузетка, наjсиромашниjе општине у Хрватскоj. Победила jе партиjа Милорада Пуповца, што у овим околностима, после свега, и ниjе лоше.

Пише: Ратко Дмитровић

Извор: ПЕЧАТ