Посета представника једне цркве је значајан догађај и ја ту не видим ништа лоше, али битно је да ли он долази као државник или као римски епископ, изјавио је српки патријарх Иринеј за Спутњик
Српски патријарх Иринеј изјавио је да се не противи томе да поглавар Католичке цркве Фрања посети Србију, али да је битно да ли он долази као државник (шеф државе Ватикан) или као римски епископ.
„И једно и друго зна се у Цркви како се припрема и дешава. Посматрано са аспекта цркве и са мог личног аспекта, то је велики, значајан догађај, посета представника једне цркве и ја ту не видим ништа лоше“, изјавио је патријарх Иринеј у интервјуу за руски Спутњик.
Говорећи о писму које је Српска православна црква (СПЦ) упутила папи поводом покушаја канонизације загребачког надбискупа у време Другог светског рата и геноцида над Србима у Хрватској, кардинала Алојзија ; Степинца, патријарх је казао да је у том писму наведено оно што СПЦ зна о Степинцу и да је папа предложио формирање комисије која ће се бавити тим случајем.
„Њему лично је стало да дође до сазнања који су то разлози да је међу два тако блиска хришћанска народа (српског и хрватзског) присутна таква мржња и непријатељство који су се показали у минулим временима и да се формира комисија која ће тражити корене свега тога“, рекао је поглавар СПЦ.
Он је додао да су злочини над Србима у Хрватској један од разлога због којих се посета папе Србији „помиче у касније време“.
Патријарх је у интервјуу оценио да Срби на Косову и даље страдају и да би се многи избегли вратили у своје градове, али да не могу јер су њихове куће срушене, а имања узурпирана.
„Они који су се вратили нису тамо наишли на пријем, него се чини све да им се онемогући опстанак и многи злочини и недела се и данас се дешавају, остају неоткривена и некажњена. То виде они који многима кроје капу, праве се да не виде и не знају, а све знају“, рекао је српски патријарх.
Он је додао да је црква једина која чува светиње од рушења на Косову и да питање положаја и имовине СПЦ на Косову „треба да решавају неки форуми, да се изнесе или у Европи или у Уједињеним нацијама“.
„Надамо се да ће код многих проговорити и савест, сазнање и свест да је то увек било српско. А што нас данас тамо нема, кривица је оних који су омогућили да будемо протерани и посебно што нам нису омогућили да се вратимо“, рекао је поглавар СПЦ.
Извор: НОВОСТИ
Везане вијести:
Патријарх Иринеј писао папи због канонизације Степинца
Откривамо што тачно смета СПЦ у вези канонизације Степинца