Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
SpanishНема помирења без чинова опроштаја и саосећања и зато је важно, изнова и сваки пут дићи глас против политике злочина и одати почаст жртвама, рекао је председник Скупштине Војводине
Чуруг – Председник Скупштине Војводине Иштван Пастор изјавио је да уколико „прећутимо туђе жртве, увредили смо и властите”. „Ћутање о туђим жртвама не представља пијетет према страдалницима свог народа, већ управо супротно, то је кукавичко скривање властитих злочинаца. Одговорна политика зна да мржња није одговор на почињено зло и нанесену неправду”, рекао је Пастор на комеморацији жртвама фашистичке Рације у Чуругу.
Навео је да „нема рата који није почео речима прегласним и хистеричним да сакрију будуће страхоте„ и да нема ни помирења „без гласно изговорених речи кајања и жаљења”.
„Нема помирења без чинова опроштаја и саосећања и зато је важно, изнова и сваки пут дићи глас против политике злочина и одати почаст жртвама. И подсетити, да се само из опроштаја и саосећања, рађа човек. А одговорна политика зна да нема помирења ако ћутимо о страдалницима а било их је на свим странама, јер ако прећутимо туђе жртве, увредили смо и властите”, рекао је Пастор на комеморацији у Музеју жртава Рације.
Подсетио је да је пре годину дана, као наставак процеса историјског помирења који су председници Србије и Мађарске започели у јуну 2013, на истом месту у Чуругу позвао да се установи нека врста сећања не само на жртве већ и признања за све људе који су покушали да спасу, који су ризиковали своје животе да би спасли своје комшије, који су били праведници међу људима, како 1942, тако и 1944-45. године”.
Похвалио је рад Меморијалног друштва „Рација 1942” и рекао да је сигуран да ће део проширеног Музеја жртава чурушке рације о знаменитим Чуружанима и о чурушким Мађарима бити посвећен праведницима, онима који су и у мрачна време када су „закони ћутали” били и остали људи.
„Од њих, праведника међу људима смо научили да рат није ни велики ни величанствени подухват – ни за победнике, ни за поражене, већ само – дубоки пад у варварство и цивилизацијско посрнуће. И немојмо заборавити: жртве не могу да бирају између заборава и сећања, између нормалног живота и патње. Ми живи, ми бирамо, ми креирамо политике сећања. Ми одлучујемо како ћемо се сећати и како ћемо вредновати историјске догађаје. Пропуштајући да осудимо почињена злодела, ми се понашамо као да злочина није ни било, допуштамо да се злочин може разумети и оправдати. И зато смо увек и на почетку и на крају одговорни за сваку изговорену реч, за сваки чин истине и политике помирења. Јер нема и никада неће бити оправдања за почињене злочине”, поручио је Пастор.
Обележавању 76. годишњице Чурушке рације присуствовали су и представници Покрајинске владе, Града Новог Сада, Скупштине општине Жабаљ, Амбасаде Мађарске у Србији, представници Војске Србије и грађани Чуруга.
Програм обележавања годишњице уприличен је у Музеју жртава рације у Чуругу, где је одржан парастос невиним жртвама Чурушке рације уз пригодан програм, након чега су положени венци и одржани говори званичника и представника Меморијалног друштва „Рација 1942” из Чуруга, које је било организатор скупа.
Рацију је спровела мађарска окупаторска војска између 4. и 29. јануара 1942. године. Отпочела је у Шајкашкој области, наставила се у Новом Саду и завршила у Бечеју. Током Рације је на најсвирепији начин убијено и под лед Дунава и Тисе бачено више од 4.000 Јевреја, Срба и Рома.
(Бета)
Извор: ПОЛИТИКА
Везане вијести:
Новосадска Рација 1942. | Јадовно 1941.
Како сам преживео »новосадску рацију« – Иван Ивањи | Јадовно …
„Када бог зажмури“ – потресна сведочанства о Рацији | Јадовно …
