Partizanski plakat na Singerovim vratima

Jednog jutra na vratima nekadašnjeg Singerovog dućana prilijepljen je veliki plakat. Na njemu je naslikana velika zmija na kojoj je kukasti krst, a zmiju je bajonetom na puški probio partizan. Tu je zastala kolona koja je išla sa spavanja iz “žice”. Gledaju plakat, svatko ponešto komentira. Valjda je netko “u žicu” javio da su nalijepljeni plakati pa dođe i grupa ustaša. Jedan komentira: „Znači, gospoda su noćas bila tu“. Okuražiše zastalu kolonu i oni odoše naprijed prema gornjem kraju. Tu se našla i kuma Dragana iz Stalovice, pa i ona komentira: „Uh, majku mu njegovu, vidi koliku zmiju je prob’o“! Jedan od ustaša skine taj veliki plakat, neki mu dodadoše i nekakve manje. Ode svakodnevna kolona sa svojim zaštitnicima. Kuma Dragana ide sa mnom mojoj kući. Junači se pred mojom mamom: „Vidite vi kol’ki sam ja pos’o napravila?! Zaustavila sam sve ustaše onim mojim plakatom“! „Kakvim plakatom“, pita mama. „Ma, ja noćas priljepila veliki plakat na Singerova vrata i bacila nekoliko malih, a oni se vraški uplašili“. „Joj, kumo, nemoj se faliti, a ti, Milane, nikom živom ne govori. Ni kumi Milki. Jesi čuo“? Eto, zaustavi kuma Dragana cijelu kolonu plakatom, a običaj je da ih zaustavi poneki kratki rafal i nekoliko pojedinačnih pucnjeva. To se obično događa kad kolona dođe tu negdje do Singerovog ili Romića sokaka jer ih partizani vide sa uzvisine i lagane krivine puta kod Ringlovih kuća. Domobrani, ustaše i Nijemci postavili su nove bunkere-prepreke kod pravoslavne crkve. U centru su porušili sve debele, velike borove i njihove balvane naslagali, polegli jedan na drugi. Ima četiri do pet balvana, pa je prepreka visoka toliko da se čovjek iza nje ne vidi. Jedna počinje od plota cintora i prelazi širinu ceste, a druga ide od Jagodića i Brkića dvorišta i također prelazi cestu. Dakle, prepreke se preklapaju svojim dužinama, a između sebe ostavljaju prolaz (u obliku slova „S“) za kola i pješake. Od prepreka prema livadama Ševarnice postavljena je žica, a sa druge strane žica ide ispred crkve. Neki pričaju da je na crkvi mitraljez. Paromlin u Grubišnom Polju je zasebno opasan žicom i bunkerima. Ista stvar je i sa centrom Velikih Zdenaca i mljekarom. Kad sam Gojku pripovijedao o pregradama ceste kod crkve, on mi reče da je jedne noći sa vezom iz donjeg kraja bio u Grubišnom Polju. Kaže da je iz jednog štaglja, neposredno uz „žicu“, promatrao bunkere. Reče da su partizani dobili nekakvo oružje od Engleza – zove se “đumbul”. Taj “đumbul” može da uništi tenk i probije svaki zid bez obzira na to koliko je debeo. To je nekakva sprava koja ispali veliki metak – kao granatu iz topa. Postoji, veli, i nekakav “đumbul” u čarapi. On se baca da udari u zid. Kad udari, on odmah eksplodira i napravi rupu u zidu kroz koju može da prođe čovjek. Tako se partizani privuku u najbližu kuću do bunkera. Razbiju nekakav zid i odmah mogu ubaciti bombe u bunker. Partizani su od Engleza dobili i “šmajsere”. Veli da izgledaju kao da im je izgorio kundak. Imaju samo željezni okvir umjesto kundaka. Sa tim šmajserom ne smije da se malo jače udari o zemlju ili beton. On se sam otkoči i pusti rafal. Priča se, veli Gojko, da su već neki drugovi tako stradali. Sve sam to detaljno ispričao kod kuće, kao da sam vidio i “đumbule” i “šmajsere”.

< Ratni kum Lojzo Ringl pomaže partizanima                              Sadržaj                             Utabane staze partizanske >