ПАРАСТОС ЗА СЕДАМ УБИЈЕНИХ СРПСКИХ ЦИВИЛА ИЗ РАНЧЕ

БРАТУНАЦ, 25. ЈУЛА /СРНА/ – На градском гробљу у Братунцу данас су, парастосом, полагањем цвиjећа код спомен-крста и прислуживањем свиjећа за покоj душа настрадалих, обиљежене 22 године од погибиjе седам српских цивила у братуначком приградском насељу Ранча.

Делегациjа Општинске организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунац положила jе цвиjеће, а чланови породица окадили су хумке и прислужили свиjеће за покоj душа њихових убиjених сродника.

На данашњи дан 1992. године муслиманске снаге из околних села и Сребренице упале су у ово село са више страна, убиjаjући српске цивиле код њихових кућа.

Међу седморо убиjених биле су три жене, а тог дана 21 мjештанин jе рањен.

У овом селу, као и осталим око Сребренице и Братунца, муслимански воjници побили су становнике коjе су затекли, опљачкали покретну имовину, а куће и осталу непокретну имовину попалиле.

“Напад jе почео у 15.30 часова. Запуцало jе са свих страна. Упали су у село и убиjали све редом вичући:`Хватаj их живе, штеди мунициjу!`. Убиjено jе седам мjештана у двориштима, а већина становника успjела jе да се извуче из села низ корито Глоговске рjечице према Братунцу”, присjећа се Анђелко Цвjетиновић, коjи jе преживио тог дана упад муслиманске воjске у село.

Предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радоjка Филиповић подсjетила jе да за оваj, као ни за све остале злочине почињене над Србима у средњем Подрињу, нико ниjе одговарао.

Она jе навела Ранчу, Горње Магашиће, гдjе jе убиjено осам српских цивила 20. jула 1992. године, затим српска страдања у четири села на Петровдан те године и jош низ села, гдjе jе у jедном дану убиjано од 10 до 20, па до 50 и више од 100 мjештана, као што jе било 16. децембра у братуначком селу Бjеловац.

“Предмети стоjе у ладицама у Тужилаштву БиХ. Након 22 године од злочина немамо никакву информациjу у коjоj jе фази истрага, да ли се нешто уопште ради и да ли ће оптужнице бити подигнуте. Када предмет коначно дође на ред, питање jе да ли ће бити преживjелих свjедока да потврде шта се дешавало, да кажу ко jе и како починио злочине”, рекла jе Филиповићева.

Она jе истакла да су породице огорчене због рада правосуђа БиХ, селективног приступа предметима ратних злочина и диjељења правде, jер годинама Тужилаштво и Суд БиХ процесуираjу Србе, а опструишу подизање оптужница и вођење поступака против починилаца злочина над Србима.

“На таj начин Бошњаке приказуjу као жртве, а Србе као агресоре и злочинце што броjни докази и предмети о почињеним злочинима над српским цивилима и воjницима могу демантовати, али они те предмете скриваjу и чекаjу да поумиру свjедоци и да злочинце ослободе по устаљеноj пракси `због недостатка доказа`”, рекла jе Филиповићева.

Милева Јокић, чиjи jе отац Драгомир Митровић као цивил ухваћен жив 15. jуна код оваца, одведен, мучен и убиjен у Поточарима и jош ниjе пронађен, каже да не вjеруjе у правосуђе БиХ коjе ради дискриминаторски осуђуjући Србе, а опструише вођење процеса против Бошњака коjи су починили броjне злочине над Србима у средњем Подрињу.

“Како вjеровати у БиХ, чиjе правосуђе тако ради?”, пита Јокићева.

И остали чланови породица погинулих истичу да дискриминациjа и лицемjерство правосуђа БиХ уништава и посљедњу наду да jе могућ равноправан живот у БиХ, jер српски народ нема права као и остали и зато jе таква земља за Србе неприхватљива.

Не може доћи до помирења, повjерења и изградње суживота ако ће припадници jедног народа одговарати за све, а другог ни за наjвеће злочине и ако правосуђе штити злочинце, jер их не процесуира, наводе чланови породица погинулих и истичу да овакав начин рада правосуђа и jош неких заjедничких институциjа БиХ доводи до њеног “самоубиства”.

Извор:

Везане виjести:

Братунац – Годишњица злочина у селу Магашићи

Залазjе- српске жртве нико не примjећуjе

О СРБИМА – НИ РИЈЕЧ