ПАРАСТОС ЗА НАСТРАДАЛЕ СРБЕ – ПОЧИНИОЦИ ЗЛОЧИНА НЕКАЖЊЕНИ

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије данас је у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици, код Братунца, служио парастос за 158 српских цивила и војника из овог мјеста и околних села погинулих у посљедњем рату, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице и братуначких села на Божић, 7. јануара, 1993. године.

Прислужене су свијеће за покој душа настрадалих, а присутне делегације положиле су цвијеће код централног споменика у Кравици подигнутог за 3.267 Срба из регије Бирач који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату.

Цвијеће је положила делегација Владе Републике Серпске предвођена премијером Радованом Вишковићем, изасланик предсједника Републике Српске и предсједавајућег Предсједништва БиХ Миладин Драгичевић, предсједник Посланичког клуба СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ Сташа Кошарац, делегације Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, Савеза логораша Српске, затим општинске и делегације организација произашлих из протеклог рата из општина регије Бирач и града Зворника.

Премијер Вишковић рекао је да је од 3.267 српских жртава у Средњем Подрињу и Бирчу у посљедњем рату њих 80 одсто убијено од априла 1992. до јануара 1993. године, што говори да је намјера муслиманских снага била да потпуно униште и затру трагове постојања српског народа на овом подручју.

„Злочин у Кравици има посебну тежину и увреду за српски народ, јер је почињен на велики православни празник Божић када су мјештани Кравице и околних села убијани за породичном божићном трпезом у кућама и за тај злочин нико није одговарао“, подсјетио је Вишковић.

Он је поручио да мора доћи вријеме да починиоци овог и других злочина почињених над Србима одговарају.

„Ми и наша дјеца и будућа покољења у Републици Српскох никада нећемо одустати од борбе за истину и правду и тражићемо одговорност починилаца гнусних злочина над српским становништвом“, истакао је Вишковић.

Говорећи о злочину у Кравици, премијер Српске је истакао да је овдје све познато, и ко је и како и када побио мјештане, али да нико није одговоарао и да институције Републике Српске неће одустати од захтјева за процесуирањем свих злочина почињених над Србима.

Начелник општине Братунац Недељко Млађеновић позвао је присутне да не заборављају жртве из Кравице и све оне који су дали животе за Републику Српску, која је њихово дјело и гаранција слободе српском народу са лијеве стране Дрине.

Предсједник општинске Борачке организације Братунац Небојша Лукић рекао је да је служен парастос и одата пошта настрадалим Србима које су убиле комшије Бошњаци код њихових кућа само зато што су Срби.

„Стравични злочин починили су на Божић и тиме показали какав је њихов однос према онима који славе друге празнике“, оцијенио је Лукић.

Он је изразио огорчење због лицемјерности Тужилаштва и Суда БиХ који игноришу српске жртве и ни за један од бројних злочина над Србима у Средњем Подрињу нико још није одговарао.

Радмила Николић, која је изгубила супруга, брата и још десет чланова породице у Кравици прије 26 година, присјећа се напада на ово село и пуцњаву са свих страна.

„Покушали смо бјежати кроз сметове према Дрини и када су муслимански војници примијетили групе цивила да бјеже чуле су се наредбе да обуставе пуцњаву и штеде муницију и да нас хватају живе и кољу“, рекла је Николићева.

Она је нагласила да су чланови породица убијених Срба изгубили повјерење у рад правосуђа БиХ.

„Доста је игре са нашим стрпљењем. Такво правосуђе нам не треба и треба га укинути, а злочинце ће стићи Божија казна“, поручила је Николићева.

Настављајући етничко чишћење и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, муслиманске снаге из Сребренице, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја упале су на православни Божић 1993. године у Кравицу, гдје су убиле 49, раниле 80 српских цивила и војника, седам их је нестало, од којих пет није пронађено ни након 25 године, а међу њима су и двије жене.

Тога дана у Кравици и околним селима опљачкано је и запаљено 688 српских кућа, око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката. Око 1.000 становника остало је без домова у једном дану и кроз сметове се пробило према Дрини, избјегавши сигурну смрт.

Многи су носили дјецу у рукама, а без једног или оба родитеља остало је 101 дијете.

Од почетка рата, па све до половине 1995. године, муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог мјеста, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину.

Заробљене су мучили, масакрирали, одсијецали им главе и показивали у Сребреници. Забиљежен је и случај да су Ненада Ранкића пекли на ражњу.

Та пракса није прекинута ни након проглашавања Сребренице заштићеном зоном УН када је требало да буде демилитаризована, али до тога није дошло.

Од педесетак Срба који су почетком рата остали у Сребреници, лојални тадашњој муслиманској власти, преживjeла је само једна сенилна старица, док је друга старица Иванка Мирковић у јулу 1995. године нађена заклана на кућном прагу. Већина несталих још није пронађена и ексхумирана.

Јединице Насера Орића протјерале су и поубијале српско становништво из Сребренице и оближњих села Дуго Поље, Пећишта, Ковачице, Гостиљ, Гниона, Осредак, Виогор, Студенац и још неких одмах на почетку рата.

Након тога су почели упади у нешто удаљенија сребреничка и братуначка села Ратковићи, Брежани, Магашићи, Загони, Залазје, Сасе, Биљача, Факовићи, Бјеловац, Сикирић, Подравање па све до упада и масакра у Кравици 7. јануара 1993. године и Скеланима 16. јануара исте године када је у та два мјеста убијено 114 Срба од којих је више од половине било цивила.

И након проглашавања Сребренице заштићеном зоном УН упади из те енклаве у српска села су настављени тако да су, изузимајући три села уз Дрину, уништена сва српска села на подручју сребреничке и велики број села у братуначкој и неколико у милићкој општини /више од 100 села/, а јединице Насера Орића убиле су 3.000 Срба од којих велики број цивила.

Напади и масакри најчешће су извођени на велике православне празнике, као што су Божић, Петровдан, Ђурђевдан и други.

За 26 година након рата нико није одговарао ни за један злочин почињен над српским становништвом у Средњем Подрињу, па ни за овај почињен на Божић у Кравици.

Породице погинулих и српски народ је огорчен због неправде коју спроводи правосуђе БиХ, игноришући српска страдања.

Ни оптужницом према којој је недавно суђено Насеру Орићу у Суду БиХ није био обухваћен злочин у Кравици, као ни остали почињени над Србима у Средњем Подрињу.

Извор: СРНА