„Силос“ jе затворен jе 27.jануара 1996.године – истог датума као и монструозни нацистички логор „Аушвиц“…Радоjка Пандуревић jе, након 1 339 дана проведених у логору, пуштена увече 26.jануара 1996.године, само ноћ приjе његовог распуштања.
Приредио: Миро ПЕЈИЋ
БРАТУНАЦ, 31.ЈАНУАРА/СРНА/- Приjе 17 година затворен jе злогласни логор „Силос“ у Тарчину код Хаџића, а jош нико ниjе осуђен за вишегодишња мучења, злостављања и убиства Срба.
„Силос“ jе затворен jе 27.jануара 1996.године – истог датума као и монструозни нацистички логор „Аушвиц“.
Хашки трибунал ниjе никог процесуирао за четворогодишње мучење више од 700 Срба у том логори као и за мучења неколико десетина Хрвата у jедном краћем периоду. У Суду БиХ у току jе суђење осморици Бошњака за злочине у „Силосу“, а предмет се води као „Ђелиловић и остали“.
Недавно jе тужилац Тужилаштва БиХ Бехаиjа Крњић обуставио истрагу против 455 лица коjа су довођена у везу са злочинима и нехуманим понашањем према заробљеницима у логорима „Силос“, „Пазарић“ и „Игман“, наводећи да „нема довољно доказа за та лица коjа се терете да су мучила логораше“.
Радоjка Пандуревић jе, након 1 339 дана проведених у логору „Силос“, пуштена увече 26.jануара 1996.године, само ноћ приjе његовог распуштања. По њу и Босиљку Алексић дошла jе међународна полициjа да их изведе како се не би видjело да jе у логору било и жена, што jе бошњачка власт скривала.
Заробљена jе у властитоj кући 28.маjа 1992.године и са jош 17 Срба мjештана Тарчина и околине одведена у Силос гдjе jе мучена, понижавана, препадана и малтретирана 44 мjесеца, иако jе приликом потписивања Деjтонског споразума било договорено да се до 19. jануара распусте сви логори у БиХ.
„Алиjа Изетбеговић jе прекршио таj договор и нас 43. држао у логору 7-8 дана дуже“, испричала jе Радоjка СРНИ.
Пандуревићева jе огорчена због пристрасности Хашког трибунала коjи за 17 година ниjе подигао ни jедну оптужницу за злочине над Србима у муслиманским логорима, а камоли да jе неког осудио за незаконито лишавање слободе недужних цивила, туче, убиства и мучења Срба у логорима.
У Хагу ниjе био оптужнице ни за одвођење на присилни рад на борбеним линиjама и тjерање затвореника да иду као „живи штит“ у муслиманске акциjе или да прођу и деактивираjу минска поља.
„Колико jе пристрасан и антисрпски настроjен Хашки трибунал, показуjе његово недавно одбиjање да се поjавим као свjедок одбране Радована караџића и испричам само дио свjедочења о мучењима и убиjању Срба у муслиманским логорима као неко ко jе то скоро четири године свакодневно гледао и доживљавао“, прича Пандуревићева.
Коментаришући обустављање истраге Тужилаштва БиХ против 455 лица за злостављање Срба у логорима на подручjу Хаџића, Пандуревићева наводи да се двоуми дали да се поjави као свjедок пред Судом БиХ у предмету „Ђелиловић и остали“, jер свjедочења доводе до нових стресова и психичког узнемиравања логораша.
„Доживjећу нове стресове и разочарења, а Суд суди како хоће и према досадашњим искуствима – слабо узима у обзир свjедочења логораша, што доводи до новог понижавања и осjећаjа потпуне незаштићености и немоћи логораша да и након 17 година дођу до правде, односно да се њихова свjедочења о преживљеним тортурама уврсте у доказе против осумњичених“, истиче Пандуревићева.
Она наводи да jе тужилац у том предмету онаj коjи jе и прекинуо истрагу против осталих 455 лица међу коjима има оних коjи су формирали логоре, наређивали, тукли и злостављали логораше и имаjу већу одговорност од неких од ових осам коjима се суди.
„С обзиром на досадашње искуство, не би ме изненадило и да ова група буде ослобођена, уз неко банално образложење, упркос доказима, чињеницама и преживjелим логорашима коjи су спремни да свjедоче и чиjа љекарска увjерења показуjу какве су све страхоте преживjели и батине добиjали“, констатуjе Пандуревићева.
Према њеним риjечима апсурдно jе да се не суди Енесу Казићу коjи jе њу и jош неколико особа лично затворио у „Силос“ са пушком „на готовс“ прислоњеном на главу, а jош ради у некоj безбjедносноj служби БиХ.
Она сматра да ни институциjе Републике Српске не помажу довољно логорашима коjи треба да свjедоче и да се дешава да тужиоци заобилазе кључне детаље и чињенице приликом узимања изjава и саслушавања свjедока и питаjу их за неке небитне детаље.
„Тужиоци би требали настоjати да на разне начине дођу до што више и што увjерљивиjих података и сазнања из више извора коjи су им доступни, да што боље припреме оптужнице, а не да омаловажаваjу логораше или друге свjедоке и њихова исказе и љекарска увjерења доводе у сумњу да би сприjечили процесуирање злочинаца“, каже Пандуревићева.
Она тврди да се,када jе у питању доказивање и процесуирање злочина почињених над Србима у „Силосу“ и другим логорима, наилази на опструкциjу и међународних и правосудних органа БиХ, коjима jе заjеднички циљ да осуде што више Срба, прикриjу муслиманске злочине и да у свиjету одржаваjу лажну медиjску слику да су Бошњаци били jедине жртве…
Пандуревићева поручуjе да ће се српски логораши до краjа живота борити да се лажна слика о рату у БиХ промиjени и да они коjи су их у логорима мучили одговараjу или барем да страхуjу од одговорности…
Везане виjести:
Годишњица затварања логора смрти Силос код Сараjева
Српски заточеник логора „Силос”: Молио сам да ме убиjу