Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

ПАКАО У КАЗАМАТУ ХВО-а

Датум објаве: понедељак, 5 марта, 2012
Објављено у Херцеговина
Величина слова: A- A+

dretelj_logor.jpg

У чапљинском логору “Дретељ” Срби су у протеклом рату звjерски мучени, али су у Федерациjи БиХ успjели да убиjеде тужиоце да оваj случаj стопираjу како кривци не би одговарали за броjне злочине, рекао jе Срни Миливоjе Бокић, jедан од бивших логораша.

Према Бокићевим риjечима, велику грешку направио jе страни тужилац Џуд Романо коjи jе приjе пет година имао све изjаве и доказе за злочине у логору “Дретељ”, али ниjе ништа учинио да они буду процесуирани.

Бокић, познати ваjар коjи jе приjе рата живио у Мостару, наводи да “прича у Дретељу ниjе почела нити се завршила са пет зликоваца против коjих jе поднесена тужба, већ их jе било много више, а међу њима jе наjгори био Иван Медић коjи jе затвореницима скидао скалпове, правио крстове на леђима, сjекао jезике и радио друге страхоте”.

“У логор Дретељ српски цивили, поjединци и циjеле породице, довођене су из своjих станова и кућа са простора Мостара, Чапљине, Стоца, Габеле и других села из ове региjе, а припадници ХОС-а, Хрвати и Муслимани, на наjсвирепиjи начин су их мучили и злостављали”, каже Бокић.

Његове муке почеле су 19. jула 1992. године када jе по њега у стан дошло осам Муслимана обучених у униформе ХОС-а – претресли му стан, узели новац и накит и са упереним пушкама одвели га у логор “Дретељ”.

“Прве батине сам добио од Ивана Зеленике.Морали смо да пjевамо пjесме о Павелићу. Радили су нам наjстрашниjе ствари, жене силовали по више пута пред њиховим породицама”, присjећа се Бокић и додаjе да jе велика зла радио и Дамир Глоговац коjи jе затворенике тjерао да пиjу мокраћу и да jеду фекалиjе.

Мучења су била страшна, скидали су људима скалпове, пробиjали jезик, забиjали клинове под нокте и радили све оно што људски ум не може ни да замисли.

“Сваке ноћи групе од три до пет силеџиjа ХОС-а долазили су да нас туку. На прозору од хангара налазиле су се шипке од жељеза, кроз коjе смо провлачили руке коjе су двоjица држала, а трећи би нас тукао по глави тупим предметом, резао испод грла и то би траjало до онесвjешћивања, а онога ко не би дошао на прозор на мртво би претукли“, каже Бокић и додаjе да су свако jутро морали чистити прозоре од своjе крви.

Једне ноћи Божо Балабан, jедан од затвореника ниjе хтио ићи на прозор, па jе Винко Приморац откључао         врата од хангара и ушао са групом своjих силеџиjа. Извели су Божу, тукли га дрвеним палицама, након чега су га полумртвог униjели, разапели га на прозор и опет га тукли дрвеним палицама док ниjе умро.

Бокић додаjе да jе Един Буљубашић, коjи jе у хрватскоj воjсци био капетан, организовао жестоке туче над затвореницима, као и Милан Козина и Ахмет Макитан. Поjединим затвореницима би ножем резали уши, баjонетом сjекли jезик, вадили очи, откидали главу коjу би шутирали и са живих људи дерали кожу.

Генерал ХОС-а Блаж Краљевић долазио jе међу утамничене да пита ко их туче, а онаj ко би рекао више ниjе био међу живима, jер jе то и рађено по Краљевићевом одобрењу.

“У Дретељу jе било подземних магазина гдjе су нас заробљенике тукли ногама, шакама, камењем, дрвећем и свим што би им се нашло под руком. У томе су се наjвише истицали злочинци Милан Козина из околине Чапљине, Винко Приморац из западне Херцеговине, Тони Раjић из Мостара, Ахмед Макитан из Љубљенице код Стоца, Звонимир Бjелаш звани Црвенкапица, Иван Медић звани Поскок, Един Буљубашић, Хасан Топоран, из Благаjа, Недељко Неђо Милићевић звани Шапа из Габеле, Илиjа Мустапић из Габеле и други”, напомиње Бокић.

У злодjелима над српским затвореницима учествовале су и младе жене обучене у униформе ХОС-а , међу коjима су Емина Омерагић, сестре Гордана и Марина Грубишић и друге Болићу непознате женске особе.

Прва коjа jе доведена у оваj казамат, 5. маjа 1992. године када jе и отворен, била jе Олга Драшко, љекар из Чапљине, коjа jе међу првим проговорила и прозвала оне коjима треба да се суди, онима коjима рука ниjе задрхтала ни пред биjелим љекарским мантилом.

Међу многоброjним затвореним и мученим Србима била jе и циjела породица Радоjке Жуже, а заjедничко свима jе да ужас коjи су у логору доживљели не могу да забораве.

Логор “Дретељ” био jе смjештен у обjекту раниjег складишта горива ЈНА и одмах jе прилагођен новонасталим потребама, преуређен jе и ограђен бодљикавом жицом. Многи од затвореника у логору убиjени су на наjсвирепиjи начин, док jе jедан броj њих, због задобиjених повреда, преминуо након изласка из овог казамата.

Жене, дjевоjке и старице силоване су и малтретиране, гашене су им цигарете по голом тиjелу, тукли су их пендрецима, а затим би им забадали игле под нокте и приjетили им клањем.

Логор “Дретељ” био jе активан од почетка маjа 1992. године до 18. августа исте године, нако чега су сви логораши депортовани и премjештени у друге воjне затворе ХВО-а у Мостару и Грабовину код Чапљине.

У логору “Дретељ” противправно jе било заточено око 200 цивила српске националноси од чега 71 жена. МУП Српске jе 2005. године Тужилаштву БиХ поднио извjештаj о злочинима у Дретељу против 42 лица, а након неког времена списак jе допуњен са jош 27 осумњичених.

Због злочина над Србима у логору “Дретељ” Врховни суд Норвешке осудио jе Мирсада Репка на осам година затвора, док jе Ахмета Макитана, коjи jе 1992. године био чувар у логору “Дретељ”, Врховни суд Шведске осудио на пет година затвора због злочина над српским цивилима.

Тужилаштво БиХ приjе неколико дана подигло jе оптужницу против Ивана Зеленике, Срећка Херцега, Едиба Буљубашића, Ивана Медића и Марине Грубишић-Феjзић, коjа их терети за злочин против човjечности почињен над српским цивилима у логору Дретељ 1992. године.

Тужилаштво их терети да су од маjа до августа 1992. године као припадници ХОС-а, односно лица коjа су била команданти и стражари у логору Дретељ, заjедно са другим лицима починили злочине против човjечности над жртвама српске националности. Оптужени се терете за ратне злочине над више стотина жртава, углавном цивилног српског становништва са подручjа општина Мостар, Љубушки, Чапљина, Столац и других мjеста.

Припадници Агенциjе за истраге и заштиту (СИПА) БиХ ухапсили су 22. фебруара Срећка Херцега (44) и Ивана Медића (60) из Љубушког, Марину Грубишић-Феjзић (45) из Чапљине и Ивана Зеленику (59) из Јаре, осумњичене за ратни злочин над Србима у логору “Дретељ” у Чапљини.

Приредила: Милосава СУПИЋ

Извор: срна

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top