Оживели новчаник и сат ратника Михаила

Ужице – С пажњом Ужичанка Вера Костадиновић из своје ташне вади и показује један прастари новчаник од телеће коже, као и сребром опточен џепни сат „докса” на коме је угравирана година производње 1903. Новчаник је обновила и већ га користи, а сат је без казаљки, али се може поправити и ваља му код часовничара.

– Ови предмети су заоставштина учесника Великог рата Михаила Костадиновића, деде мог супруга. У породици смо новчаник и сат читав век, као и ратникову урамљену фотографију, чували од заборава, поштујући њега, војевање и традицију. Прво их је за живота чувао мој свекар Антоније. Потом, у новије време мој супруг Ђурђе и девер Србослав, али су обојица преминули. Зато сам ја преузела обавезу да чувам стари дедин новчаник и сат – прича за наш лист Вера, мајка одраслих ћерке и сина којима на овај начин указује на смисао трајања и сећања на претке.

Костадиновићи су пореклом из златиборског села Шљивовице, где се Михаило родио крајем 19. века. Памти се да је био писмен и поштован у свом завичају, радио је као деловођа, а комшијама помагао кад ваља нешто срочити и написати.

– Велики рат га је, као и многе друге, одвео на крвава ратишта где се Србија од окупатора јуначки бранила. Борио се храбро, али је у једном боју рањен у руку. Ипак, успео је да прође албанску голготу, па касније рану залечи у Бизерти. После Великог рата вратио се кући, у Шљивовицу. Наставио је свој рад деловође, био цењен и поштован, а између два рата преминуо у родном селу – казује Вера Костадиновић.

И сада у старој породичној сеоској кући, коју је још могуће користити, на зиду стоји урамљена овећа фотографија ратника Михаила. Син и унуци су дуго чували његов новчаник од телећег бокса и џепни сат које је, знали су то, пронео кроз читав Велики рат, а и после рата као имућан човек редовно носио. Али предмети су протоком деценија у старој кући дотрајавали, јер их дуго нико није користио.

– После смрти супруга одлучила сам најпре да трајно сачувам, па и да оживим новчаник и сат. Код ташнера, да га обнови, однела сам дотрајао и рашивен новчаник. Сада га свакодневно користим, не раздвајам се од њега, дражи ми је него икакав модеран. У њему су ми новац, банковне картице, породичне фотографије. Многи примете да је новчаник заиста стар, зачуде се кад чују историју. Што се тиче џепног сата, претпостављамо да га је Михаило у ратно доба вероватно од некога добио на поклон. На сату су испод поклопца угравирани железнички точак и поштанска труба, марка и година производње. Сећамо се да је некад давно сат и радио, али је из нехата испао, па му је разбијено стакло и погубљене казаљке. Намеравам да и њега однесем на поправку и исправног дуго чувам – говори наша саговорница додајући: – Своје претке и светле традиције не смемо заборавити. Млађи треба да се сећају оних који су стварали и бранили ову земљу.

Аутор: Бранко Пејовић

Извор: Политика

Везане вијести:

Ловац на „живе језике”

Лепотица пред којом је бежао непријатељ

Орлови и витезови Србије