Ovako su istorijske ličnosti i velikani govorili o Srbima

Evropa se spasila Turske invazije zahvaljujući uglavnom Srbima. Oni su bili meso koje je išlo u klanice za spas drugih. (Gabrijel Mije, 1919)

– Srbe više cenim od Hrvata ali su me Srbi više puta ujeli za srce. (Adolf Hitler)

Možda niste znali, ali prema zvaničnoj istoriografiji naziv „Srbija“ se prvi put pominje kod Grka sredinom 10. veka, i to najpre kao „Servlija“, „Serblija“, a zatim i „Servija“, „Serbija“, što znači „zemlja Srba“. Srbi su međutim su jednostavno za ovaj prostor govorili „srpske zemlje“.

Postoje mnoge teorije o nastanku imena „Srbi“, a najverovatnije je da je ono izvedeno iz stare slovenske reči sa korenom „serb“, što znači „isto“.

Druge teorije koren reči pronalaze u indoevropskoj reči ser, što znači „paziti, štititi“, a iz koje je i izvedenica u latinskom servare: „(o)čuvati, stražariti, zaštiti, posmatrati“.

Kako je naziv nastao ne možemo nikada znati sa sigurnošću, ali zato znamo šta se kroz istoriju govorilo za Srbe.

-Kakvi smo mi to ljudi? Kakav smo mi to narod?… Između Azije i Evrope, na granici vera, carstava, ginuli smo nerazumno, više za druge nego za sebe… i ne stekosmo ni jednog vernog prijatelja.

Taj nesrećni i prokleti srpski narod! U Evropi smo danas jedina država koja nema nijednog istinskog prijatelja. Nijednog! Ali nas Bog opet sačuva. Sačuva nas zbog nečeg. I za nešto. (Dobrica Ćosić, „Vreme smrti“)

– Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu. (Nikola Tesla)

– Svi Srbi u austrijskim i madžarskim zemljama imaju mnogo lukavosti, prirođene duhovitosti i pritvorenosti, seljaci nisu tako glupi i budalasti kao u ostalim zemljama.(Fridrih Vilhelm Fon Taube, nemački pisac, 1777.)

– Sve smo učinili da buduća pokolenja još dugo pominju ne samo nas, nego i našu familiju. (Petar Lazić)

– Popovi vam nisu bili niti jesu crkveni ljudi, već vatreni rodoljubi sa svim vrlinama i manama vašeg naroda. (Arčibal Rajs o Srbima)

– Srbin ima prirodnu tendenciju da sve svoje velike ljude ili poubija ili unizi, i da ih zatim opeva u svom desetercu kao heroje svoje nacije, i, najzad proglasi svetiteljima svoje crkve. (Jovan Dučić)

– Dosta smo učinili za porobljene narode sveta. Čim nas vide, odmah im je lakše. (Petar Lazić)

– Nemojte dozvoliti da vaša lepa duša propadne u đubretu. Ja verujem u budućnost vašeg naroda. Duh Kosova, Karađorđa, Kumanova i Kajmakčalana ponovo će se probuditi.

Mora se, međutim, brzo probuditi. Sudbina vam je u vlastitim rukama: blistava budućnost ili ponovo ropstvo! (Arčibald Rajs)

Izvor: Intermagazin

Vezane vijesti:

OBILjEŽENO STOTINU GODINA OD HEROJSKE ODBRANE PRIJESTONICE

Beograd junački branili alasi sa Čukarice

JE L’ SARAJEVO GDJE JE NEKAD BILO

Prvi svjetski rat – Jadovno 1941