Овако су историјске личности и великани говорили о Србима

Европа се спасила Турске инвазиjе захваљуjући углавном Србима. Они су били месо коjе jе ишло у кланице за спас других. (Габриjел Миjе, 1919)

– Србе више ценим од Хрвата али су ме Срби више пута уjели за срце. (Адолф Хитлер)

Можда нисте знали, али према званичноj историографиjи назив „Србиjа“ се први пут помиње код Грка средином 10. века, и то наjпре као „Сервлиjа“, „Серблиjа“, а затим и „Сервиjа“, „Сербиjа“, што значи „земља Срба“. Срби су међутим су jедноставно за оваj простор говорили „српске земље“.

Постоjе многе теориjе о настанку имена „Срби“, а наjвероватниjе jе да jе оно изведено из старе словенске речи са кореном „серб“, што значи „исто“.

Друге теориjе корен речи проналазе у индоевропскоj речи сер, што значи „пазити, штитити“, а из коjе jе и изведеница у латинском серваре: „(о)чувати, стражарити, заштити, посматрати“.

Како jе назив настао не можемо никада знати са сигурношћу, али зато знамо шта се кроз историjу говорило за Србе.

-Какви смо ми то људи? Какав смо ми то народ?… Између Азиjе и Европе, на граници вера, царстава, гинули смо неразумно, више за друге него за себе… и не стекосмо ни jедног верног приjатеља.

Таj несрећни и проклети српски народ! У Европи смо данас jедина држава коjа нема ниjедног истинског приjатеља. Ниjедног! Али нас Бог опет сачува. Сачува нас због нечег. И за нешто. (Добрица Ћосић, „Време смрти“)

– Ја сам, као што видите и чуjете, остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да своjим знањем и радом подижете славу српства у свету. (Никола Тесла)

– Сви Срби у аустриjским и маџарским земљама имаjу много лукавости, прирођене духовитости и притворености, сељаци нису тако глупи и будаласти као у осталим земљама.(Фридрих Вилхелм Фон Таубе, немачки писац, 1777.)

– Све смо учинили да будућа поколења jош дуго помињу не само нас, него и нашу фамилиjу. (Петар Лазић)

– Попови вам нису били нити jесу црквени људи, већ ватрени родољуби са свим врлинама и манама вашег народа. (Арчибал Раjс о Србима)

– Србин има природну тенденциjу да све своjе велике људе или поубиjа или унизи, и да их затим опева у свом десетерцу као хероjе своjе нациjе, и, наjзад прогласи светитељима своjе цркве. (Јован Дучић)

– Доста смо учинили за поробљене народе света. Чим нас виде, одмах им jе лакше. (Петар Лазић)

– Немоjте дозволити да ваша лепа душа пропадне у ђубрету. Ја веруjем у будућност вашег народа. Дух Косова, Карађорђа, Куманова и Каjмакчалана поново ће се пробудити.

Мора се, међутим, брзо пробудити. Судбина вам jе у властитим рукама: блистава будућност или поново ропство! (Арчибалд Раjс)

Извор: Intermagazin

Везане виjести:

ОБИЉЕЖЕНО СТОТИНУ ГОДИНА ОД ХЕРОЈСКЕ ОДБРАНЕ ПРИЈЕСТОНИЦЕ

Београд jуначки бранили аласи са Чукарице

ЈЕ Л’ САРАJЕВО ГДЈЕ ЈЕ НЕКАД БИЛО

Први свjетски рат – Јадовно 1941