ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА “140 ГОДИНА НЕВЕСИЊСКЕ ПУШКЕ”

Детаљ са изложбе 140 година Невесињске пушке

У Новом Саду премиjерно jе постављена изложба “140 година Невесињске пушке”, ауторке Биљане Ристић коjа jе на чудесан начин, на каменим плочама осликала портрете наjвиђениjих jунака тог великог устанка.

У Трибини младих Културног центра изложени су портрети 20 наjвиђениjих jунака “Невесињске пушке” – Пере Тунгуза, Стоjана Ковачевића, Јована Гутића, Богдана Зимоњића, Петра Радовића и других, а међу насликаним херцеговачким jунацима нашао се и портрет грофице Жане Меркус, коjа jе била добровољац из Холандиjе у редовима устаника.

“Борећи се против тада свемоћног Отоманског царства за слободу српског, али и других поробљених народа они су дали животе и имања, а морате признати, да jе то у данашњем свиjету и времену непоjмљив идеал”, рекла jе Ристићева синоћ Срни, након свечаног отварања изложбе.

Ристићева, коjа jе рођена Невесињка, каже да jе насликаним портретима jунака на каменим плочама хтjела да се као мали, обичан човjек, одужи своjим прадjедовима и свом родном краjу.

“Херцеговину осjећам у срцу. Потекла сам са тог камена и зато надасве желим да се моjи насликани jунаци скрасе у Невесињу, у Завичаjноj збирци Музеjа Невесињска пушка”, рекла jе она.

Ристићева jе навела да су мотив да уради портрете у камену наметнула дjела jунака “Невесињске пушке”, чиjи jе пуцањ уздрмао тадашњу Европу.

“Дати живот, спалити властито имање, како су то чинили моjи jунаци, а све зарад слободе свог народа, нешто jе заиста универзално и данас тешко поjмљиво. При том су добро знали да сами не могу побиjедити свемоћно Царство. А недостатак фотографиjа jунака био jе само додатни мотив и инициjациjа да их овjековjечим у камену”, каже ауторка изложбе.

Она jе додала да jе камен на ком jе сликала jунаке устанка оригиналан херцеговачки и то са Морина, из краjа харамбаше Пере Тунгуза jедног од наjвећих jунака Невесињске пушке.

Ристићева jе слике у камену радила три године.

Биљана Ристић живи и ради у Новом Саду, а осим сликањем бави се и дизаjнирањем, илустрациjом, као и филмом.

Изложбу jе отворила праунука харамбаше Тунгуза – Наташа Глигорић, коjа jе истакла да jе Ристићева своjим сликама визуелизовала одлучност jунака “Невесињске пушке”.

“На њиховим бледим лицима уоквиреним брадама и брковима, широким челима, као и у замишљеним погледима испод густих обрва очитава се славно доба Херцеговине”, навела jе Глигорићева.

О изложби су jош говорили и директор Културног центра Новог Сада Боjан Панаотовић, књижевник Радован Ждрале, као и сама ауторка.

Ову изложбу Новосађани ће моћи да погледаjу до 19. jуна.

Изложба “140 година Невесињске пушке” 23. jуна биће постављена у Београду, у Галериjи Радио-телевизиjе Србиjе, а послиjе Београда биће постављена у Невесињу, као и Требињу.

Устанак у Херцеговини под називом “Невесињска пушка” (1875. године) био jе историjски догађаj коjи jе покренуо такозвано велико Источно питање.

Извор:

Везане виjести:

Антифашистичка невесињска пушка; Први оружани устанак …

У част „Невесињске пушке“ – Jadovno 1941.

Двиjе таjне о Краљу Петру везане за Невесињску пушку …