Отворен Српско-јеврејски центар „Свети Сава и Јехуда Алкалај”

Корени историјских веза два народа су веома дубоки и сежу до утемељивача СПЦ, који је два пута посетио Свету земљу, 1229. и 1239, подсетио је проф. др Дарко Танасковић

Аутор: Биљана Баковић

​(Фотографије: Б. Баковић)

Од нашег специјалног извештача
Јерусалим – Уз химне Израела и Србије, које је извела примадона београдске Опере Јадранка Јовановић, и минут тишине за све жртве Другог светског рата, на ОНО академском колеџу јуче је отворен Српско-јеврејски центар „Свети Сава и Јехуда Алкалај”. Студенти ОНО академског колеџа, највеће и најреномираније приватне високошколске установе у Израелу, коју похађа 60.000 студената, у пет градова, имаће прилику да уче српски језик и културу, као и историју српских Јевреја.

Симболично, одржан је и први час српског језика, уз учешће српских глумица Ане Софреновић и Вјере Мујовић Прајс. Овај центар у оквиру образовне установе који се налази у западном делу Јерусалима, израелски је пандан српско-јеврејском центру отвореном на Филолошком факултету Београдског универзитета, крајем септембра.

Професор др Гидеон Грајф, водећи истраживач Холокауста, на челу је оба српско-јеврејска центра. Због болести он је био спречен да присуствује свечаности, али су га учесници скупа топло поздравили израелским поздравом: „Шалом”.

Српски Јевреји, а међу њима рабин Јехуда Алкалај и српски јунак из Првог светског рата и јеврејски патриота др Давид Албала, најчешће су спомињани на јучерашњој свечаности као људи који су повезивали и данас повезују српски и јеврејски народ. Најављујући успостављање културно-академске сарадње између две земље и у другим сегментима, амбасадор Србије у Израелу Милутин Станојевић поручио је: „Ми смо на истој страни историје”.

Како је рекао, грађани Србије могу да науче нешто од Израела, а начин да се изгради добро друштво је да се мобилишу људи који могу да пруже најбоље. „Многи причају о црној судбини коју су делили Срби и Јевреји, али причајмо сада о разумевању”, навео је амбасадор указујући на појаву ревизионизма, антисемитизма, антисрбизма, окупљенима је представио некадашњу децу-логораше из дечјег логора Јасеновац, који су присуствовали свечаности у Јерусалиму.

Др Давид Сороцкин, професор јеврејске историје и традиције на ОНО колеџу, који је био и на отварању центра у Београду, говорио је о рабину Јехуди Алкалају, претечи ционистичког покрета. Алкалај је живео у Земуну у време устаничке Србије и ослобођења од Турака, и инспирисан њима утицао је, поред осталих, и на родитеље Теодора Херцла, оснивача ционистичког покрета. Сороцкин се осврнуо и на друге историјске везе Срба и Јевреја.

Това Хартман, деканка ОНО колеџа, истакла је да реч о мултикултуралном колеџу, који укључује све културе и чини да се сви припадници различитих народа који на њему студирају осећају као код куће. Поручила је да треба сви да научимо да бранимо отвореност, да се поштујемо и у неслагању. „Морамо учити наше студенте да слушају ’стерео’, да се чврсто држе својих уверења али да није слабост чути и друге”, рекла је она.

Дан Оријан, супервизор израелских амбасадора на Балкану, изразио је наду да је ово само почетак сарадње између образовних институција и указао да партнерство између Израела и Србије у последње време расте брзо. Осврнуо се на инвестиције израелских компанија у Србији и рекао да је и много компанија из Србије заинтересовано за сарадњу са Израелом. Александар Николић, почасни конзул Србије у Израелу, осврнуо се на период Холокауста наводећи да га треба и даље интензивно изучавати. „Нисам сигуран да је допринос Србије борби против нацизма довољно познат чак и у овој земљи, али за  ширење знања о томе служи и овакав центар”, истакао је Николић.

Подсетивши да је пре Другог светског рата на Београдском универзитету, катедра за оријенталистику укључивала и хебрејске студије, проф. др Дарко Танасковић истакао је да сада два српско-јеврејска центра, у Јерусалиму и у Београду, заједнички граде блок „од најтврђег гранита”, претварајући га у бастион против мржње, а у име љубави.

Указујући на историјске везе два народа, истакао је да су корени тих веза веома дубоки, и сежу до Светог Саве, утемељивача Српске православне цркве, законодавца, учитеља, дипломате, који је два пута посетио Свету земљу, 1229. и 1239. године, установивши специјалну везу између Свете земље и његове државе. Танасковић је подсетио и на прво признање Балфурове декларације 1917. године и то од стране Краљевине Србије.

Проф. др Мило Ломпар представио је домаћинима у Јерусалиму богату историју српске традиције, културе и духовности, говорећи, између осталог, о немањићкој заоставштини, значају Светог Саве и Косова и Метохије за српски народ и државу. А Давид Битон, шеф катедре за јудаистичке студије на ОНО колеџу, подсећајући на историјске везе, рекао је да и Срби и Јевреји живе између две културе и религије. Истакао је потребу да се сарадња прошири и на друге факултете, да се поспеши размена студената и мобилност предавача.

Спомен-плоча у част првог ходочашћа српског светитеља

У Српско-јеврејском центру на ОНО академском колеџу откривена је спомен-плоча у част првог ходочашћа Светог Саве у Свету земљу, пре 790 година. Плочу су открили деканка ОНО колеџа Това Хартман и председник Матице српске др Драган Станић. „Оставио је траг у азуру неба изнад Свете земље пре 790 година, па ова меморијална плоча остаје поколењима да се сећају његове очинске љубави која је уистину подједнако обухватала све његове мисије ’светосавског пацифизма’ у години када се обележава осам векова аутокефалности Српске православне цркве”, наводи се, поред осталог, у запису на спомен-плочи.

Извор: ПОЛИТИКА