Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
БEOГРAД – Нацистички списи из окружења Aдолфа Хитлера и италиjански дипломатски списи открили су коjи jе био таjни звучни сигнал за почетак напада на Jугославиjу, преноси Б92.
На београдским улицама тог су се 27. марта окупиле хиљаде демонстраната, што jе био почетак супротстављања Србиjе и Jугославиjе фашизму у Другом светском рату и што jе разjарило Aдолфа Хитлера.
„Oдлука да се нападне Jугославиjа донета jе тако да jе за датум напада одређен 6. април, недеља. Хитлер jе тражио да се постигне ефекат изненађења, да таj напад буде суров, да се посебно концентрише на Београд како би Београд био кажњен“, каже за Б92 историчар Деjан Ристић.
Већ 28. марта воjни изасланик у Берлину таjно обавештава владу да Немачка планира ваздушни и копнени напад. Првог априла другом таjном депешом обавештава да jе напад планиран за 6. април, али не и када ће почети.
Немци у последњем тренутку схватаjу да Jугословени знаjу шта им се спрема.
„Долази до панике будући да се не може постићи ефекат изненађења. Tада на сцену ступа Гебелс, министар пропаганде нацистичке Немачке, коjи одлази код Хитлера и предлаже да се у недељу 6. априла у 5:20 уjутру када jе било предвидено да крене здружени копнени напад на Jугославиjу са радио-таласа Радио Берлина емитуjе као таjни звучни сигнал за почетак рата увертира Mарш принца Eугена, композитора Aндреаса Леонарда“, наводи Ристић.
Након таjног сигнала Гебелс jе на Радио Берлину прочитао Хитлерову прокламациjу о разлозима за напад на Jугославиjу и Грчку, а онда су 6. априла 1941. у 6.30 уjутро немачки бомбардери засули главни град.
У Београду jе 1941. године живело 370.000 људи, а 2.274 се воде као погинули у шестоаприлском бомбардовању.
