Несвакидашње откриће у Архиву САНУ у Сремским Карловцима. Преписку са патријархом Самуилом Маширевићем хрватски бан водио ћириличним краснописом.
Ћирилицу је поштовао и Иван Мажуранић! Најзначајнији стваралац Хрватског народног препорода, песник, језикословац, бан и политичар, уважавао је српско писмо, и лично, понекад, писао ћирилицом!
Мажуранићева преписка са српским патријархом Самуилом Маширевићем из 1862. године откривена је тек ових дана у Архиву српске академије наука и уметности у Сремским Карловцима. Своја писма, учтива и пуна уважавања према српском патријарху, Мажуранић је писао ћириличним краснописом. Преписка се односила на плате учитеља у сремскокарловачкој богословији.
Историчар и директор Архива САНУ у Сремским Карловцима, Жарко Димић, каже да је “ћирилични Мажуранић” и за њега велико изненађење, мада се у овом архиву чува и фонд српског народног покрета 1848-1849. године.
– Било је то време када су Срби и Хрвати, први пут у својој историји, заједно покушали да остваре неке политичке резултате у оквиру Хабсбуршке монархије – истиче Димић, и додаје да се копије Мажуранићевих писама на ћирилици сигурно налазе и у хрватским архивама, али да њихово обнародовање није у интересу новог хрватског језика.
Међутим, новосадски лингвиста проф. др Драгољуб Петровић каже да су у Мажуранићево време многи Хрвати у преписци са православним Србима писали ћирилицом.
– То није тешко објаснити и разумети. Био је то знак “грађанскога реда” и потврда чињенице да су и они знали које је српско писмо. Уосталом, за Мажуранића се зна да је био покатоличени Србин од рода Јанковић Стојана – наводи професор Петровић, подсећајући да је аутор епа “Смрт Смаил-аге Ченгића” био под утицајем Вука Караџића и Ђуре Даничића.
– Доцније, током свог седмогодишњег бановања, Мажуранић се није либио да се заложи и за забрану српског писма којим је само 11 година раније комуницирао са патријархом Маширевићем. И Марија Терезија, познато је, била је велики противник ћирилице, али нико српском писму није нашкодио као југословенски комунисти после Другог светског рата, који су сваки помен ћирилице тумачили као појаву српског национализма.
Извор: Новости
Везане вијести:
Два се писма не могу помирити: Колика је цијена Вукове реформе?