На платоу испред канцелариjе требињске мjесне заjеднице Придворци откривена jе спомен-биста Душку Пуjићу, jедном од 273 погинула борца Требињске бригаде.
Душко Пуjић, припадник Трећег батаљона погинуо jе 25. октобра 1992. године бранећи своj град, а ради се о храбром jунаку коjи jе тог кобног дана довезао осам рањеника са ратишта, смjестио их у болницу, а потом обишао све куће у насељу Придворци како би обавjестио мjештена да нема потребе за страхом и да Требиње неће пасти.
Душко jе иза себе оставио жену и два сина, Николу и Душка, коjи данас уздигнутог чела чуваjу успомену на оца и супруга.
“Ово jе велика част за моjу фамилиjу. Пуно сам захвалан мjесноj заjедници, граду Требињу за ово што су радили за моjу породицу, за мог покоjног оца. Велика jе част и понос бити син Душка Пуjића, поготово велика. Не знам како да вам то обjасним. То се не може баш тако лако обjаснити”, каже син Никола.
Спомен-бисту Душку Пуjући подигли су његови захвални Придворчани, уз учешће Пуjићевих сабораца из Трећег батаљона Требињске бригаде, а као спомен на његову храброст, пожртвовање и воjничку част, по коjима jе остао упамћен међу мjештанима и ратним друговима.
„Када jе погинуо био сам у болници у Рисну и сазнао сам преко радиjа. Таj дан из наше jединице рањено jе осам сабораца, он их jе све одвео у болницу, смjестио, вратио се у Мjесну заjjедницу, почев од моjе куће па до његове, обратио се женама, неjаким, дjеци да Требиње пасти неће, да се не боjе. Поздравио се у кући са своjим сином Николом и отишао на положаj и нажалост погинуо“, прича Перо Мишељић из Борачке организациjе Требиње.
„Душко Пуjић jе био хероj. Један борац без страха. Не може се описати. Када jе он био на чуки никога ниjе било страх. Сви су имали у њега сигурност“, сjећа се jедан од сабораца Саво Шкеро.
Освештање споменика Душку Пуjићу обавио jе владика захумско-херцеговачки Григориjе, а поред великог броjа мjештана Продвораца овом чину присуствовали су и предстваници града Требиња, као и jавних предузећа из центра источне Херцеговине.
Извор: BN TV