arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

ОСВЕШТАН ХРАМ ПОСВЕЋЕН ПРЕБИЛОВАЧКИМ МУЧЕНИЦИМА

Свечана литиjа испред Храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима

Свечана литиjа испред Храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима


Његова светост патриjарх српски Иринеj данас jе уз саслужење броjних владика и свештенства освештао Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима, код Чапљине, коjи jе саграђен у знак сjећања на 4.000 Срба из доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом свjетском рату и бачених у jаме, а чиjе су кости миниране 1992. године у Спомен-костурници у овом мjесту.

Патриjарх Иринеj, са двадесет владика и 200 свештеника, претходно jе испред Храма Васкрсења Христовог дочекао литиjу коjа jе дониjела остатке моштиjу Светих пребиловачких новомученика из Дома културе у овом мjесту, гдjе су биле смjештене посљедњих десет година.

Патриjарх jе симболично узео мали кивот са моштима Светих пребиловачких новомученика коjи jе у литиjи ношен три пута око храма, у коjем jе истовремено обављена сахрана моштиjу пребиловачких мученика.

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима jе саграђен на мjесту Спомен-костурнице у коjу су 1991. године сахрањене кости 4.000 Срба коjе су усташе током Другог свjетског рата убиле и бациле у 13 херцеговачких jама. У jуну 1992. године хрватска воjска минирала jе Спомен-костурницу.

По повратку Срба у Пребиловце, након 2000. године, остаци костиjу пребиловачких новомученика су сакупљени. Стали су у седам ковчега и оне су данас сахрањене у крипти Храма Васкрсења Христовог коjи jе урађен по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму, коjа jе симбол Васкрсења и симбол живота.

На зидовима Храма исписана су имена страдалника, међу коjима и 826 становника Пребиловаца коjе jе jедно од четири наjстрадалниjа села у свиjету у Другом свjетском рату.

Храм у Пребиловцима саграђен jе уз добру вољу, разумиjевање и помоћ предсjедника Српске Милорада Додика, али и захваљуjући донациjама Срба у диjаспори.

У Пребиловце jе jутрос стигло неколико хиљада људи, међу коjима предсjедник Републике Српске Милорада Додик, предсjедник Народне скупштине Српске Недељко Чубриловић, чланови Владе Српске, српски представници у институциjама БиХ, начелници источнохерцеговачких општина, народни посланици, делегациjа из Ватикана, академик Матиjа Бећковић, прослављени режисер Емир Кустурица и броjне друге званице.

У Пребиловцима jе у првим данима августа 1941. страдало 85 одсто живља, махом жена, дjеце и стараца.

Они су, према свjедочењима усташа коjима jе 1957. суђено за оваj злочин, живи гурнути у jаму Голубинка код села Шурманци, надомак Међугорjа.

Српска православна црква канонизовала jе мученике пребиловачке коjи се славе 6. августа као Свети пребиловачки новомученици.

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

Везане виjести:

ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА О СТРАДАЊУ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

Тропар и кондак Светим новомученицима пребиловачким

СИМБОЛ СРПСКОГ СТРАДАЊА ПОСТАЈЕ СИМБОЛ ОБНОВЕ ЖИВОТА И ПОМИРЕЊА

Пребиловци – Јадовно 1941.

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​