Остојићи нису заборављени

…НЕ ПОПСТОЈИ НИШТА СКРИВЕНО

ШТО НЕЋЕ ИЗАЋИ НА ВИДЈЕЛО

И НЕМА ТЕ ТАЈНЕ КОЈЕ НЕЋЕ БИТИ ОТКРИВЕНА…

Поштовани пријатељи из Удружења „Јадовно 1941“,

Прије свега ЖЕЛИМ ДА ВАМ СЕ ЗАХВАЛИМ ШТО СТАДОСТЕ НА КРАЈ ЗАБОРАВУ СМИШЉЕНИМ, СИСТЕМАТСКИМ, ЗВЈЕРСКИМ… ЗЛОЧИНИМА КОЈИ СУ СЕ ДОГОДИЛИ У НЕЗАВИСНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ У КОМПЛЕКСУ УСТАШКИХ ЛОГОРА ЈАДОВНО!

Ја сам Остојић (Данко) Владо из Хан Пијеска, унук Остојић Владимира – Влада (1903) из Власенице који је 28. јула 1941. године заједно са

својим млађим братом Остојић Чедомиром – Чедом (1907) ухапшен од стране усташа и одведен у логор у Госпићу. Овај податак, о њиховом хапшењу и одвођењу у Госпић чуо сам од свога покојног оца Данка. Када су Владо и Чедо одведени у логор, мој отац Данко (1932), његова сестра Данка (1928) и баба Сава (1905) су пребјегли у Србију и тамо нашли спас. Мог прадједу Остојић Јована званог Јовица и прабабу Јованку звану Јована у дворишту њихове куће у Власеници 1942.године убиле су усташе.

Остојић Владимир је у Власеници био гостионичар и у преграђеном дијелу гостионе продавао је дуван, а Остојић Чедомир је завршио гимназију у Сарајеву и радио је као чиновник у полицији у Власеници. Док се школовао у Сарајеву,а и касније Чедомир је играо фудбал у СК „Славији“. Био је члан тада „прве чете“ која је 1928/29 освојила првенство сарајевског подсавеза. Као сарајевски подсавезни првак СК „Славија“ је ушао у натјецање за државно првенство по лига систему и међу десет најбољих клубова у држави игра видну улогу, држећи се увјек по вриједности средине табеле.

Родослов породице Јована и Јованке Остојић до другог кољена

Преносим натпис са споменика који је подигнут Данку, Магдалини и Ани, а који се налази у гробљу у Власеници. Овај натпис је и информација о тачним датумима рођења и смрти троје наведено Јованове дјеце. За Владимира и Чедомира поуздане су само године рођења. Мој покојни отац Данко и његова сестра Данка носе име по своме покојном стрицу Данку. Данкова смрт је толико погодила његову мајку, а моју прабабу Јованку да до краја живота никада није скидала црнину.

+

ЕЈ ПУТНИЧЕ РОДЕ МОЈ

ПРИЂИ БЛИЖЕ И ПРОЧИТАЈ

СПОМЕН НАШ

ДАНКО

ОСТОЈИЋ

РОЂЕН 5 НОВЕМБРА 1896.

ПРЕСЕЛИ СЕ У ВЈЕЧНОСТ

22.ЈУНА 1915 ГОДИНЕ

И СЕСТРЕ МУ

МАГДАЛИНА

РОЂЕНА 21 НОВЕМБРА 1911.

ПРЕСЕЛИ СЕ У ВЈЕЧНОСТ

8 СЕПТЕМБРА 1934.ГОД.

И АНА РОЂЕНА 20 ЈУНА 1895.

ГОД ПРЕСЕЛИ СЕ У ВЈЕЧНОСТ 22 ЈУНА

1906.ГОД.

ОВАЈ СПОМЕНИК ПОДИЖЕМО

ВАМ

ЗА НАВЕК ТУГУЈУЋИ ЗА ВАМА

РОДИТЕЉИ

ЈОВАН И ЈОВАНКА

И

БРАЋА ИМ ВЛАДИМИР И ЧЕДОМИР

Ј.ОСТОЈИЋИ

ВЈЕЧНА ИМ ПАМЈАТ

Тврдњу мога покојног оца Остојић Данка да су му оца Владимира и стрица Чедомира усташе одвеле у логор у Госпићу, потврђује и изјава Мићић Невенке из Власенице. Она је 20.марта 1942.године у канцеларији Комесеријата за избјеглице у Београду дала изјаву на двије стране. На превој страни записника њене изјаве у шестом пасусу она изјављује следеће:

„…На 28. јула 1941.год. усташе су ухапсили око 200 Срба из Власенице и околице и одвели их у Госпић у логор. О судбини ових Срба не зна се ништа. Одведени су тада у Госпић из Власенице: Марковић Слободан чин.полиције и његов отац Бошко; Остојић Чедо, чин. Пор. управе и његов брат Владо, гостионичар; Маскијевић Чедо, опанчар и његов брат Десимир, ђак; Мићић Ђока, гостионичар, те многи други, чијих се имена више не могу сетити. Из околице одведено је, из сваке општине-по 15 угледних сељака, чија имена не могу навести…“ ( Оргинал ове изјаве-записника чува се у архиву Србије у Београду, a може се пронаћи и прочитати на www.nezaboravimo.blogspot.com)

На www.jadovno.com у опцији АРХИВА Јадовно 1941 Централна база жртава пронашао сам следећи податак за Власеница – Остојић Чедо:

Молим Вас да извршите исправку и допуну података на следећи начин:

Могу само да претпоставим да је са Остојић Чедомиром убијен и његов брат, а мој дјед Остојић Владимир и уколико се то покаже као истина његови подаци су следећи:

Када је 1974. године Ратомир Дугоњић – Рато изабран за предсједника Предсједништва СР БиХ , мој покојни отац Данко је из тадашњих медија сазнао да је Рато 1933. године играо фудбал у СК „Славији“ из Сарајева. Данко је написао Рату писмо и замолио га да му уколико има, пошаље стричеву тј. Остојић Чедомира – Чеде фотографију

Рато је одговорио на писмо, а касније и послао двије фотографије. Једна је исјечак из новина, а друга је преснимљена из албума једног од предратних асова сарајевског фудбала Страхиње Зуровца.