Ево како је Наташа Кандић приватизовала РЕКОМ и како је зарадила милионе

Поштована госпођо Кандић, хтjедох Вас овог пута заобићи али вама jе драго (све друге) прозивати, навикли сте да понижавате, вриjеђате, омаловажавате људе на све могуће начине. Такво понашање не може бити у складу са особом коjа се наводно бори за људска права.

Госпођо Кандић, jавност треба знати да сте Ви проjекат регионалног карактера претворили у ваш приватни проjекат.“ Упозорење коjе jе Соња Радошевић, новинарка и чланица Коалициjе за РЕКОМ из Црне Горе, писмом упутила оснивачици и бившоj директорки Фонда за хуманитарно право (ФХП) из Београда, jесте сажетак вишегодишњих дешавања око „процеса РЕКОМ“. Процеса коjи jе, захваљуjући огромним донациjама евра и долара, израстао у jедно од наjрентабилниjих „предузећа“ у региону. Јесте да не улаже своjа средства, ништа не производи, али згрће милионе.
РЕКОМ, несуђена прва међународна „комисиjа за истину“, требало jе, према инициjалном плану Наташе Кандић, не само да саслушава него и да приводи сведоке а у финалу свог посланства чак и да изрекне „неопозиве историjске истине“, при чему jе механизам одлучивања темпиран тако да српски представник буде вазда прегласан, а Србиjи приписана кривица за злочине коjе jоj пребацуjу Загреб, Сараjево и Приштина. Иако jе РЕКОМ-ов први задатак био да утврди „чињенице о ратним злочинима и другим тешким кршењима људских права почињеним на териториjу некадашње СФРЈ у раздобљу од 1. сиjечња 1991. до 31. просинца 2001. године“, проjекат, у jавности приказан као „потекао из народа“ − у међувремену jе дебело застранио. Истина о судбини РЕКОМ-а jе диjаметрално супротна од онога што ФХП донаторима продаjе као „грасс-роот“ инициjативу; уместо тога, РЕКОМ се извргао у бизнис-план одакле вуку корист Наташа Кандић и њени партнери коjи су, у првом реду, у обавези према наручиоцима − страним владама коjе би да у Србиjи прогураjу своjу верзиjу „званичне истине“ о распаду СФРЈ и недавноj прошлости.
Стога механизам приватизациjе „процеса РЕКОМ“ и узурпациjе овлашћења тзв. Коалициjе за РЕКОМ од стране ФХП-а и Наташе Кандић заслужуjу посебну пажњу.

ЖРТВЕ КАО ПОРОДИЧНИ БИЗНИС

 Идеjа РЕКОМ-а ниjе „изникла“ из народа, већ на jаслама страних амбасада. Да ту нису чиста посла, брзо су уочили и активисти РЕКОМ-а, попут Едине Ђурковић, тада директорке невладине организациjе (НВО) под називом „Транситионал Јустице, Аццоунтабилитy анд Ремембранце ин Босниа анд Херзеговина“ (ТЈАР). Почетком 2012. године обавила jе задатке коjе jоj jе поверила Наташа Кандић и састала се са америчким амбасадором у Босни Патриком Муном и високим представником међународне заjеднице Валентином Инцком; обоjица су подржала РЕКОМ. Ђурковићева jе Наташи Кандић узгред приговорила да устроjство Инициjативе за РЕКОМ „баш и не звучи као боттом-уп“ (у преводу: од доле, према горе, дакле − из народа). Примедба jе била на месту, пошто су се у Нацрту jавног заговарања Инициjативе РЕКОМ на првом месту нашле стране амбасаде, испред домаћих „мета“ у локалноj заjедници.

На место директорке ТЈАР долази нова особа, а ФХП из донаторских средстава, намењених за оснивање „Комисиjе за истину“, плаћа не само куповину свакоjаке опреме (од компjутера до канцелариjског материjала) него за ту организациjу подмируjе и кириjе, па чак и селидбу. Документациjа у коjу jе „Печат“ имао увид, а ФХП и Наташа Кандић jе криjу од jавности, открива да jе проjекат РЕКОМ претворен у краву музару од коjе удобно живе и чланови породице Наташе Кандић. То доказуjе свота од 40.000 евра колико jе у почетноj фази проjекта, за свега годину дана на месту „директора медиjске кампање“ добио бивши муж Наташе Кандић, режисер Лазар Стоjановић. А ту су и трошкови продукциjе, тешки 41.000 евра. Ни то ниjе све. Да би одржала илузиjу да идеjа РЕКОМ ужива подршку у БиХ, Наташа Кандић у Бањалуци 2011. године ствара Центар за демократиjу и транзициону правду (ЦДТП) као партнерску организациjу сараjевског ТЈАР-а и београдског ФХП-а. Убрзо почиње да варничи између Н. Кандић и тадашњег шефа ЦДТП-а Драгана Јерковића, па и њега „гута мрак“, а ФХП у Бањалуци инсталира Златицу Грухоњић, сестру Динка Грухоњића, председника Независног друштва новинара Воjводине, коjи jе у Србиjи десна рука Наташе Кандић на послу лобирања за РЕКОМ.
Наташа Кандић лоjалност „сателита“ у БиХ плаћа апанажама коjе су четири до пет пута више него што у Босни за месец дана жестоког рада могу да зараде обични смртници. Директорки ТЈАР-а jе, на пример, за 50 одсто утрошка радног времена додељено 1.110 евра месечно, а плата њене колегинице у бањалучком ЦДТП-у била jе jош боља: 1.380 евра, такође за половично радно време. У то доба jе просечна месечна зарада, према Агенциjи за статистику БиХ, износила 809 конвертибилних марака, за шта се у мењачници добиjало око 400 евра. Наравно, износи зарада су према нахођењу Наташе Кандић варирали (навише!) а све jе зависило од послушности актуелног шефа РЕКОМ-ове филиjале. Грухоњићевоj сестри jе Наташа Кандић од новца добиjеног за РЕКОМ купила и лаптоп, а ЦДТП-у jе плаћана не само станарина за канцелариjу у Бањалуци (355 евра месечно) него и канцелариjски провиjант, jедном приликом чак 2.217 евра. Плус режиjски трошкови (по 350 евра месечно) обашка 14.700 евра за „административне трошкове консултациjа“…
Што од РЕКОМ-ових пара не стигну да конзумираjу чланови фамилиjе и рођаци, то обаве приjатељи вођства РЕКОМ-а. О трошку РЕКОМ-а, на пример, бар jедном годишње у елитним хотелима борави и на jавним скуповима далеко од матичне Љубљане пружа „подршку РЕКОМ-у“ и Светлана Слапшак (наjбоља другарица Наташе Кандић) са све супругом Божидаром. Оно што jе Динко Грухоњић за Наташу Кандић у Србиjи, то jоj jе у Сараjеву донедавна уредница „БХ дана“ Џенана Каруп Друшко. „Дневни аваз“ се недавно у тексту „Медиjски мафиjашки крак“ осврнуо на „злочиначку организациjу коjа управља Босном од 1995. године“, коjа jе „инсталирала своjе људе баш свугдjе jер ваља сакрити неколико милиjарди украдених током рата и више од 10 политички наручених убистава“. Лист констатуjе да jе Изетбеговићев син уочи последњих избора у ту сврху активирао Џенану „из мафиjашког мрака“. Наташа Кандић не дели „Авазову“ оцену о Џенани, коjу цени jер jоj користи све док jе уз Бакира, а Бакир Изетбеговић ваља обема све док jе на власти пошто подржава РЕКОМ где jе Србиjа предодређена за губитника. Индикативно jе да jе и Џенана за улогу „координатора проjекта РЕКОМ“ за 50 одсто радног времена током две године рада касирала 11.000 евра (већину своте jе обезбедила холандска амбасада у Београду).
Н. Кандић jе Џенани, чиjе име њене колеге у „Авазу“ пишу малим словом као заjеднички именитељ за корумпиране медиjске посленике, нашла пандане уздуж и попреко некадашње заjедничке државе. ФХП-ов упосленик на Косову jе тако Беким Блакаj, а у Подгорици РЕКОМ заступа Мирела Реброња, коjа jе за шест месеци, за 50 одсто радног времена, зарадила 6.000 евра, плус 14.500 евра наредне године… А године се само нижу. РЕКОМ проjекат траjе већ шест година, и краj ниjе на видику. Не треба сметнути с ума ни друге привилегиjе у коjима рекомовци уживаjу у оквиру сарадње у уносном РЕКОМ подухвату.
А како jе своjти самозваног врха РЕКОМ-а туђе да ишта уради џабе, ни активисти нису склони таквом ризику. Иако Наташа Кандић бази саветуjе да се „понаша активистички“ па из сопственог џепа плати цех учешћа на разним РЕКОМ акциjама, испоставило се да та препорука нема прођу у свим екс-ЈУ срединама; „волонтери“ на Косову нису бесплатно скупљали своjих „пола милиона потписа за РЕКОМ“, већ су то чинили по систему „више потписа, већа зарада“. Ниjе чудо да jе баш на Косову прикупљен наjвећи броj потписа (преко 100.000, наjвише међу свим државама насталим на тлу СФРЈ) а тиме и „наjвећа подршка“ за оснивање РЕКОМ-а.

ШТО НЕ МОЖЕ ЦИА, МОЖЕ ФХП

Постjугословенску „Комисиjу за истину“ смислиле су стране дипломате, уз план донаторске подршке. Целим проjектом, од ангажовања сарадника у свим срединама од Триглава до Ђевђелиjе, преко избора акциjа, до позивања чланства и одабраних званица на „скупштине“ и форуме под окриљем РЕКОМ-а, диригуjе jедно jедино лице: Наташа Кандић. Скупштина, Координационо веће (дефинисано да надзире рад ФХП-а и других „партнера“) Секретариjат и остали органи РЕКОМ-а тек су пуке кулисе, иза коjих конце вуче и паре крчми, што по бабу, што по стричевима − оснивачица ФХП-а. То jе свануло свима коjи учествуjу у лакрдиjи званоj РЕКОМ. Уосталом, голим оком се види да су новци Ахилова пета Наташе Кандић и проjекта РЕКОМ. Не зато што jе кеса празна, већ зато што jе потрошња велика, а уз то и спорна. Наташа Кандић jе заузврат створила „РЕКОМ jезгро“ коjе делуjе попут завереничке партиjске ћелиjе; на себе jе преузела комесарску ролу. Заjедно са партнерима из „jезгра“ као наjстрожу таjну чува детаље о потрошњи новца, прикрива броjке из ревизорских извештаjа… ФХП, у складу с тим, ниjе одговорио на питања „Печата“ о буџетскоj потрошњи, иако их jе добио jош пошле седмице. Податке криjе као да се ради о формули за атомску бомбу, а не о подацима коjе jавност има право да зна.
Наташа Кандић зна да би подробан увид у детаље трошења РЕКОМ-ових пара, намењених бољем сутра за жртве и њихове наjближе − био кобан не само по њен или имиџ ФХП-а већ првенствено РЕКОМ-а, коjи jе згодан за мужу све док су донатори широке руке. Зато унутар њене „ћелиjе“ влада строга, безмало воjничка хиjерархиjа; нирвану ремети спорадична буна понеког наивног члана коjи jе запео да укаже на неморалност таквог профитирања на рачун жртава. Да некоме не би пало на ум да jе потрошња донаторских пара сама себи циљ, Наташа Кандић бар jедном годишње у неком од извиканих хотела у региону (Бечићи, Јахорина, Нови Сад, београдска „Краун плаза“…) уприличи хепенинг посвећен „напретку РЕКОМ-а“; такви скупови су намењени превасходно донаторима и медиjским радницима, коjима jе ФХП домаћин и платиша пута и боравка. Наравно, из буџета за РЕКОМ. Тако jедним ударцем убиjе две муве − обави ЕПП за РЕКОМ, а успут почасти одабране представнике „базе“, коjе позове да успут отаљаjу и Скупштину Коалициjе РЕКОМ. Тиме се фингира „демократско потврђивање“ свих одлука Наташе Кандић од стране „представника жртава“.
Скупштина (коjу чини део чланства РЕКОМ-а) укратко претресе наjважниjа питања тек форме ради и све jе, наоко, у складу са демократским процедурама. Али, ђаво се криjе у детаљима − пошто на тзв. Скупштине РЕКОМ-а у скупоцене хотеле не може (нити хоће) да позове све, што jе око 2.000 чланова, ФХП пази да осигура долазак неколицине „наjактивниjих“ (а себи наjоданиjих) чланова Коалициjе за РЕКОМ. Међу наjактивниjима су, наравно, управо они коjи су у оквиру проjекта РЕКОМ на платном списку Наташе Кандић. Уколико се током Скупштине ипак неко одважи да критикуjе начин вођења „процеса РЕКОМ“, брзо jе ућуткан и jош брже прегласан од стране одлично подмазане „гласачке машинериjе“ Наташе Кандић. И „процес РЕКОМ“ тера даље.
Ниjе тешко схватити где лежи толика моћ Наташе Кандић. У новцу. То jе своjевремено демонстрирала на Весни Тершелић из загребачке „Доцументе“ фразом „да ниjе мене, ти не би имала ‘леба да jедеш“. По среди jе суоснивачица Инициjативе за РЕКОМ, до тада партнерка Наташе Кандић у Хрватскоj. Била jе то сурова истина − jесу новци донирани захваљуjући заjедничкоj апликациjи свих партнерских организациjа из земаља у региону, али нико од њих жуту банку не види док им jе не одобри лично Наташа Кандић. Шефица „Доцументе“ се нашла у епицентру гнева Наташе Кандић због проблематизовања устроjства одлучивања у РЕКОМ-у. И прерасподеле новца. Уследила jе одмазда – „Доцументу“ jе на проjекту РЕКОМ експресно заменила загребачка филиjала Организациjе младих (YИХР).
Наташи Кандић одрешене руке за описано „пословање“ и „кадровање“ омогућава системска грешка, лукаво уграђена у темеље проjекта РЕКОМ. Формално се ради о оснивању
„Комисиjе за истину на простору бивше Југославиjе“, али све донациjе за подршку том квазимеђународном проjекту сливаjу се у касу jедног jединог „носиоца проjекта“ − Фонда за хуманитарно право. Где Наташа Кандић ведри и облачи у питању буџета, док већини партнера коjи су учествовали у изради заjедничког проjекта не преостаjе друго него да скупљаjу што падне са ФХП-ове трпезе. Уколико се некоме то не свиђа, ФХП, у супротности са потписаним уговорима, „затвори славину“ и договорена средства преусмери онима коjи не постављаjу неприjатна питања. Нема сумње да jе Наташа Кандић пронашла метод да црпи РЕКОМ, чак и у случаjу да у неким државама сасвим усахне жеља за учествовањем у том проjекту. Тада, као што смо показали на примеру БиХ, буџет РЕКОМ-а оде на прављење нове организациjе под кишобраном београдског ФХП-а. И тако укруг. Све то jе врх леденог брега онога што jе спискано „у име и за рачун жртава“, под фирмом оснивања „Комисиjе за истину“.

Фингирање „подршке“

У Босни jе, почевши од 2010. године, почело масовно осипање организациjа цивилног друштва из „процеса РЕКОМ“. ФХП се труди да закрпи што се може, па у БиХ, коjа jе са Косовом и Хрватском окосница проjекта Наташе Кандић, настаjу две нове организациjе. Једна у Сараjеву (ТЈАР), друга у Бањалуци (ЦДТП). И ето козметичке подршке из два „регионална“ ентитета. Вештачка подршка jе скупо плаћена (преко 107.000 евра) али то jе за Наташу Кандић била ситница, пошто проjекат РЕКОМ без БиХ не би био уверљив код донатора. Обе поменуте организациjе финансиjске ињекциjе добиjаjу преко Наташе Кандић, уз издашну логистику ФХП-а. Друга jе ствар да се у БиХ готово не могу наћи удружења жртава коjа подржаваjу РЕКОМ. Чланови Коалициjе за РЕКОМ нису ни „Жене из Сребренице“, док су удружења жртава из Тузле и Бањалуке изразито против. Али то Наташи Кандић не смета, већ падобранце из Бањалуке и Сараjева користи да лансира утисак о „широкоj подршци коjу РЕКОМ ужива у БиХ“.

Слично jе 2011. године било у Словениjи, где jе поводом РЕКОМ-а избио сукоб између Мировног института (Љубљана) и Наташе Кандић. Отфикарила jе Мировни институт и у „посао“ око РЕКОМ-а на брзака увела неку студенткињу, коjа jе за „бакшиш“ од 3.000 евра за два месеца рада „промовисала“ РЕКОМ. Кандић се убрзо похвалила да jе и у Љубљани одржан концерт у славу РЕКОМ-а. Испоставило се да jе ФХП платио предузимљивим организаторима концерта 1.500 евра, а свирка jе одржана у бирцузу сумњиве репутациjе, као и рекламу − преко Феjсбука. Одазвала се шака посетилаца, после чега jе (опет на инициjативу Наташе Кандић) у Љубљани изнебуха „активирана“ НВО „Цивиц Линк“, коjа jе претходних 10 година пословала само „на папиру“. Све то jе урађено само како би се донатори убедили да РЕКОМ и у Словениjи „ужива велику подршку“.
Исплатила се и симбиоза са YИХР-ом, чиjе су филиjале, од Београда преко Босне до Хрватске, за потребе ФХП-а ницале као печурке после кише, све како би РЕКОМ „покрио“ што већи простор бивше заjедничке државе. Слично су преко ноћи настаjале и нестаjале партнерске организациjе и локални заговарачи у Македониjи. Шаблон jе увек исти, па су партнери Наташе Кандић временом савладали лекциjу − сви плешу како од њих тражи, а спољни свет фолираjу да мимо ФХП-а „процес РЕКОМ“ има суверене органе надзора и одлучивања, Статут и правила деловања. Не мари што пракса нема везе с теориjом све док стижу донаторске паре. Ретки чланови РЕКОМ-а упозораваjу на ту шараду, али немаjу шанси да ишта промене. Нарочито откако се ФХП-у омакло да 2011. године у Сараjеву окупи већи броj делегата на Скупштини Коалициjе за РЕКОМ, коjу чине организациjе и поjединци, потписници Инициjативе за оснивање „Комисиjе за истину“. Наташа Кандић jе тада умало отерана са РЕКОМ-овог престола, али се снашла и потчињенима наредила да спроведу опструкциjу (легитимних) органа Коалициjе за РЕКОМ. Речено − учињено. Тиме jе спречила и контролу потрошње нове транше од пола милиона евра коjе jе Европска комисиjа уплатила за „процес РЕКОМ“.
Да ФХП jош од 2010. године спроводи тихи пуч унутар РЕКОМ-а, с намером да то постане ексклузивно ловиште Наташе Кандић, потврђуjе и поменута лавина излазака поjединаца, организациjа и удружења жртава из проjекта. Већина се на таj корак одлучила због онемогућавања да учествуjу у подели плена; Мирсад Токача из босанског ИДЦ-а jе протестно напустио „консултативни процес“ jер jе ФХП одбио да грант холандске владе, тежак 960.000 евра, подели на равне части са осталим покретачима инициjативе („Доцумент“ и ИДЦ) како би све три организациjе „самостално организовале консултативни процес у своjим земљама“.
„На основу уговора са холандском владом, ФХП jе одговоран за реализациjу проjекта, законито трошење средстава и финансиjско извештавање, те ниjе могао поступити у складу са захтевом ИДЦ-а,“ тврдио jе ФХП, иако jе у име Коалициjе за РЕКОМ исти грант претходно добио управо зато jер се позивао на активности „хиљада чланова из региjе“ и сарадњу са „Доцументом“ и ИДЦ. ФХП исти аргумент о масовноj привржености РЕКОМ-у користи за добиjање и других донациjа. Када jе септембра 2012. године Нора Ахметаj упозорила Наташу Кандић на „неусаглашености коjе отвараjу питања опстанка и легитимитета Координационог већа, Скупштине као и ко ће убудуће одлучивати о релевантним питањима везаним за РЕКОМ“, добила jе љутити одговор да „не разуме о каквоj се неусаглашености и недостатку консензуса ради“. Уследила jе и претња активисткињи са Косова да убудуће „буде пажљивиjа“ у вези са сличним оценама. Ако ништа друго, jедно jе jасно − у борби за превласт за РЕКОМ-ове паре, Наташа Кандић jе регион превела жедан преко воде.

Извор: Intermagazin

Везане виjести:

Отворено писмо “моралноj“ Наташи Кандић, Србина из диjаспоре

Славко Никић: Жуте куће су биле на Космету, не у Албаниjи …

Где jе сада осуда цензуре? – Jadovno 1941.