БРАДИНА: СРПСКЕ РАНЕ КРВАРЕ И НАКОН 21 ГОДИНЕ

Након истраге и прикупљених доказа непобитно jе утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извели акциjу у коjоj су Брадина и околна села уништена и етнички очишћена од српског становништва.

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ

Православна црквена општина Коњиц обиљежиће у суботу, 25. маја, у Брадини 21 годину од уништења и спаљивања овог и околних села, када је брутално убијено 48 српских цивила, велики број протјеран и одведен у логоре, а црква Вазнесења Господњег запаљена и срушена.

„Дочек епископа и гостију у порти цркве Вазнесења Господњег у Брадини предвиђен је за 9.30 часова, у 10.00 часова биће одржана Света архијерејска литургија, док је за 11.30 часова планиран парастос српским жртвама и полагање вијенаца, након чега ће бити организован пригодан ручак за госте“, потврдио је Срни парох Kоњичкe парохије јереј Милан Бужанин.

Шеф Клуба делегата српског народа у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац рекао је Срни да су породице жртава огорчене и незадовољне радом правосудних институција на нивоу БиХ, које ни након 21 године нису пронашле и казниле починиоце овог злочина над припадницима српског народа у овом дијелу БиХ.

„Очигледно је да су правосудне институције на нивоу БиХ у функцији интереса дијела међународне заједнице која је и те како закомпликовала укупне односе у БиХ прије рата, за вријеме рата и након рата, потврђујући да пројекти високог представника и дијела међународне заједнице нису прихватљиви за српски народ и Републику Српску“, нагласио је Кошарац.

Према његовим ријечима, најбоља манифестација таквог односа јесте непроцесуирање ратних злочина над српским народом. Он је упозорио да је сасвим очигледно да Тужилаштво БиХ, Високи судски и тужилачки савјет БиХ и високи представник у БиХ Валентин Инцко немају подршку дијела БиХ.

Кошарац упозорава да је злочин у Брадини био плански, што најбоље говори о карактеру рата у БиХ, као и намјери муслиманских фанатика да изврше агресију на вјековну српску имовину с циљем да се Срби са тих простора протјерају за сва времена.

Из МУП-а Републике Српске раније је потврђено да је поднесено шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за које постоји основана сумња да су 25. на 26. мај 1992. године у мјесту Брадина код Коњица починили једно или више кривичних дјела ратног злочина.

Након истраге и прикупљених доказа непобитно је утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извели акцију у којој су Брадина и околна села уништена и етнички очишћена од српског становништва.

Убијено је најмање 38 идентификованих српских жртава, пет жена је силовано, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће.

Преостало српско становништво протјерано је са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква Вазнесења Господњег запаљени.

Преживјели Срби из Брадине сваке године сјећају се тих страшних дана, када су се „саплитали о лешеве својих најмилијих“, као и да је команда хрватске и бошњачке паравојске „платила неке Роме који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до багером ископане јаме испред православне цркве у центру села“.

За три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, у ту јаму бачено је 26 тијела. Трагични биланс износи: 54 мртва за три дана, а у логорима је животе изгубило још њих 22, док се за пет лица још трага.

Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци.

Прије рата у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника.

Храм Светог Вазнесења Христовог у Брадини код Коњица саграђен је 1938. године трудом и прилозима мјештана, на челу са тадашњим парохом Јованом Сломовићем, поријеклом из Чајнича.

Највећи ктитор је био Влад или Владимир Олшански /поријеклом Чех/, који је био инжењер у вријеме изградње жељезничког тунела у близини храма, па је давао материјал и машине које су биле потребне градитељима.

Храм је демолиран, а затим уништен за вријеме грађанског рата у БиХ.

Трудом некадашњих житеља овог мјеста, који сада живе у избјеглиштву /у Србији, БиХ, иностранству/, обновљена је спољашност храма и постављен нови кров, пе је на тај начин спријечено његово даље пропадање.

Света литургија се служи једном годишње, јер у Брадини не живи нико од православних.

Извор: