fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Велика неправда: Прећутана историја Равне горе

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/stratista/ostala_stratista/Draza_Planinica.jpg

Борба за превласт над сувоборским платоом Равна гора, као „местом сећања“, траjе од 1941. до данас, а последице су катастрофалне. Планинска села преживела су многе ратове, буне и устанке, али не и дуготраjан мир у СФРЈ, а из националног сећања jе избрисан податак да jе Колубарска битка добиjена на Сувобору, кажу фото-репортер Саша Савовић и историчар Милош Тимотиjевић, аутори монографиjе „Равна гора“.

Они су описали природу, насеља и становништво планинских предела коjи су од краjа Другог светског рата до деведестих били идеолошки осуђени на неразвиjеност.

– Источно од места званог Дамњанов камен на Равноj гори, на лепоj заравни у близини извора, своjевремено jе требало да се подигне планинарски дом, али jе због противљења Субнора ова идеjа одбачена. То jе била последица хипотеке Равне горе као центра покрета генерала Драже Михаиловића. Случаj Равне горе jе доказ да цела планина може да испари из карата и сећања, али и да се изнова створи на начин потребан политици. Зато смо решили да испричамо причу о реалноj Равноj гори, природи, насељима и људима коjи су ту природу обликовали – каже Тимотиjевић.

– Хтели смо да дочарамо Равну гору, али не као мит, већ као стварно место где се људи рађаjу, крштаваjу, свадбуjу и умиру. Она треба да постане национални парк и место сећања, али не из дневно-политичких разлога – каже Савовић.

Аутори монографиjе надаjу се да ће бар на стогодишњицу Великог рата Сувобор и његова Равна гора бити обележени као место где jе извоjевана наjславниjа српска победа у Првом светском рату. Наиме, почетком децембра 1914, кад се у Европи чекала вест о слому српске воjске пред аустроугарском офанзивом, на Сувобору се десио преокрет.

Генерал Живоjин Мишић jе одлучио да 3. децембра са своjом Првом армиjом крене у контраофанзиву преко Сувобора, иако остале српске армиjе jош нису биле спремне. У зимско доба, по веома тешком терену, jединице Прве армиjе су поразиле аутроугарску воjску и изашле на сувоборски гребен. Пут према долини Колубаре био jе отворен. У наредних 12 дана Аустроугарска jе доживела тежак пораз – подсећа Тимотиjевић.

Сувоборска офанзива jе у међуратном периоду названа Рудничком операциjом, из политичких и династичких разлога.

– Обреновићи су комплекс Такова истицали као место стварања обновљене Србиjе и цео руднички краj произвели у простор сећања на своjу династиjу. После преврата 1903. династиjа Карађорђевића jе почела да уздиже Тополу и Опленац са друге стране Рудника као своjе „место сећања“, важно за уобличавање колективне свести српске, а касниjе jугословенске нациjе. Простор Сувобора ни после велике победе 1914. ниjе представљан као важан за националну историjу – каже Тимотиjевић.Иако звучи парадоксално, „отежаваjућа околност“ за Сувобор jе и то што jе воjвода Живоjин Мишић из Струганика под Равном гором, кажу историчари. Пашићу и краљу Александру сметали су његов ауторитет и интегритет, а нарочито указивање да не треба правити државу са доjучерашњим неприjатељима. Воjводини синови, пуковник Радован и маjор Александар Мишић, jунаци ратова 1912-1918, у међуратном периоду су морали да напусте jугословенску воjску коjом су завладали бивши хабсбуршки официри. Игром судбине маjор Александар Мишић jе наjвише утицао да Равна гора постане „место сећања“ и симбол српске устаничке традициjе.

– У ноћи између 10. и 11. маjа 1941. по страшном невремену, после jедномесечног повлачења по врлетима Босне, група од 26 људи, на челу с генералштабним пуковником Драгољубом Михаиловићем, стигла jе до катуна на платоу Сувобора. Они су одлучили да наставе герилско ратовање, али Михаиловић ниjе намеравао да остане на Равноj гори. Циљ му jе био да стигне на Рудник и тамо подигне „трећи српски устанак“. Наjвише због инсистирања маjора Александра Мишића, он ће остати на Равноj гори по коjоj ће цео покрет добити име – обjашњава Тимотиjевић.

Равногорски устаници у jуну 1941. добиjаjу конкуренциjу, jер после напада на Совjетски Савез и комунисти позиваjу на устанак и организуjу партизански покрет. Два устаничка покрета убрзо долазе у сукоб, а равногорци побеђуjу у Србиjи. Међутим, одлуком великих сила они 1944. постаjу губитници.- После рата, у емиграциjи jе гаjен позитиван равногорски мит, а у СФРЈ jе од Равне горе створено место сећања с негативним предзнаком – каже Тимотиjевић.Села испод равногорског платоа су кажњена, до њих се нису градили путеви, електрична и водоводна мрежа, па су се становници незаустављиво исељавали. Кад су дошле деведесете и транзициjа, нови идеолози су од Равне горе направили место сећања по своjоj мери.

– Обнова сећања на Дражу Михаиловића и његов покрет постаће део идеолошке основе СПО и многих других партиjа у Србиjи после 1990, а одлазак на Равну гору политичка манифестациjа отпора режиму Слободана Милошевића, коjи jе персонификовао наставак комунистичких традициjа. Многоброjни покрети и групе почели су сваког маjа да се окупљаjу на платоу Равне горе, а манифестациjа jе убрзо добила вашарске садржаjе, са дефилеима поjединаца и група коjи су сећање на равногорце оживљавали костимима из партизанских филмова Вељка Булаjића у коjима су ови приказани као примитивци и злочинци. Случаjно или намерно, оваква слика постаће стереотип о Србима у светским размерама током ратова на простору бивше Југославиjе, иако локално становништво има отпор према овоj „увезеноj“ традициjи – закључуjе Тимотиjевић.

 ТИТО У ВОЈВОДИНОЈ КУЋИ

У кућу воjводе Мишића у Струганику под Равном гором на позив Драже Михаиловића долази комунистички вођа Јосип Броз, коjи се представља као Тито. Михаиловић га сматра Русом и ословљава га с „таваришћ“ покушаваjући да договори усклађивање устаничких акциjа.

– Брозу су ови простори били познати из Првог светског рата. Управо због његових „заслуга“ у западноj Србиjи 1914. аустроугарска воjска га jе одликовала, па jе унапређиван од каплара, преко наредника до штапског ордонанса 2. дивизиjе Шесте аустроугарске армиjе – каже Тимотиjевић.

Неколико дана после договора долази до првог сукоба четника и партизана, коjи су покушали насилну мобилизациjу у селу Планиница, а затим jе jедна група напала кућу Мишића. Становништво jе подржавало Михаиловића и простор Равне горе остао jе траjно симбол његовог покрета.

 ДРЖАВА КРЕИРА СЕЋАЊЕ

На Савовићевим фотографиjама Равне горе виде се век стари ровови и неизбежни краjпуташи, подигнути као сећање на jунаке коjи су кости оставили далеко од Сувобора.

– Половина мобилисаних мушкараца из сувоборских села ниjе се вратила из Балканских ратова и Првог светског рата. Ни Сувоборска битка, ни ове жртве никада нису на примерен начин обележене. Државна политика одређуjе чега ћемо се сећати, шта ћемо славити, коме ћемо подићи споменик – каже Тимотиjевић.

Извор: НОВОСТИ

Ознаке: Равна гора, Колубарска битка, Дража Михаиловић, устаници, Сувоборска офанзива

Везане виjести:

КАКО ЈЕ ОСНОВАНА КОМАНДА ЧЕТНИЧКИХ ОДРЕДА: Дражину 

jугословенска воjска у отаџбини и jевреjи – прилог за истраживање

После четири децениjе забране: америчка књига о Дражи …

Окупираном Србиjом харало 12 воjски – Jadovno 1941.

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: