Пробој који се памти

Биjег логораша у фебруару 1942. – од 147 логораша коjи су кренули у пробоj, успjело jе побjећи њих 99, а остали су погинули тиjеком или након биjега – био jе први успjешан пробоj из неког нацистичког логора у Европи, што jе изузетан догађаj у оквирима Другог свjетског рата

Ове се године навршило 70 година од jединственог догађаjа у поробљеноj Европи – пробоjа логораша из нацистичког логора Црвени крст у предграђу Ниша, коjи се догодио 12. фебруара 1942. Са значењем тог догађаjа слажу се актери различитих политичких ставова у Србиjи.

Концлогор Црвени крст као први нацистички логор на подручjу Југославиjе, као и касниjе стратиште на брду Бубањ, формирао jе шеф Гестапа, капетан СС-а Хамер у септембру 1941, у касарнским обjектима бивше jугославенске воjске. Своjе мjесто у хисториjи, осим по броjу и страдању жртава – Рома, Жидова, комуниста и других политичких неистомишљеника – Црвени крст jе нашао због успjешног пробоjа логораша у фебруару 1942: од 147 логораша коjи су кренули у пробоj, успjело jе побjећи њих 99, а остали су погинули тиjеком или након биjега.

Игре с броjкама

– Прича о логору пре деведесетих сагледавана jе кроз оно што би се данас називало

дневнополитичком ситуациjом – рекао нам jе Небоjша Озимић, хисторичар и кустос Народног музеjа у Нишу, коjи jе задужен за садашњи музеj Црвеног крста.

– По томе, у логору су били само комунисти и њихови симпатизери, партизани и тако даље. Међутим, то не одговара истини: у логору су биле и градске елите Ниша, а како jе покривао целу данашњу jужну Србиjу, у њега су довођени људи из Лесковца, Врања и других места. Први заточеници логора били су нишки масони и ротариjанци, а не чланови КПЈ-а – каже Озимић, коjи jе обjавио више радова на тему овог логора. Додаjе да jедно другачиjе сагледавање хисториjе тек предстоjи.

– Они коjи су писали историjу у том неком раниjем периоду, са списка оних коjи су били у логору избрисали су припаднике покрета Драже Михаиловића, заточене после борби с Бугарима, тако да се не може до краjа тачно рећи колико jе логораша било у логору. Податак jе да jе кроз логор прошло 30.000 људи, од коjих jе 12.000 стрељано на брду Бубањ, а многи су завршили у београдском логору Бањица, Матхаузену и логорима у Норвешкоj. Сви партизани су завршавали у Норвешкоj где jе, по неким изворима, сваки шести интернирац био из Ниша, а неке друге групе слане су у Матхаузен – обjашњава Озимић.

– Шта се тиче стрељања на Бубњу, након 1948. баратало се податком да jе побиjено 30.000 људи, па jе броjка пала на прихватљивиjих 20, потом 15 и на краjу 12.000. Постоjе додатна истраживања коjа указуjу да ниjе било тако – тврди Озимић.

Његовоj тврдњи у прилог иде и податак да се знаjу имена само 1.910 стрељаних.

– Нажалост, све jе мање живих коjи могу да посведоче како jе било. На животу су сада jош само двоjица логораша, затворених 1944, и то на кратко време – каже.

Судионици пробоjа били су затворени у jедноj од ћелиjа у коjоj су, везани ланцима, могли само стаjати. Како су се спремала стриjељања, донесена jе одлука да се бjежи, па jе разрађен план. Но, двоjица доушника – коцкар Дамњан Томић и Миша Станоjевић – сазнали су што се спрема, па су приликом построjавања затвореника кренули према управи да све приjаве. У том тренутку, на позив студента Бранка Бjеговића кренуло у пробоj преко зида и бодљикаве жице под паљбом њемачких стражара, али ватра jе и узвраћена из отетих пушака.

Примjерено обиљежавање

Од 147 затвореника, 40 их jе погинуло на жици. Ниjемци су за награду стриjељали доушнике Томића и Станоjевића, а патроле су у неколико дана нашле jош шесторицу логораша. Према неспорним подацима, од 99 оних коjи су се пробили до слободе, 73 су се борили као партизани, а 33 jе касниjе погинуло.

У записима о догађаjу спомиње се и име Вулета Вукашиновића, четничког воjводе из Краљева, коjи jе у устанку 1941. сурађивао с партизанима: након што jе у jануару заробљен на планини Гоч, допремљен jе у логор, а у пробоjу, чиjи jе био jедан од организатора, остао jе изрешетан на жици.

Као одмазду за своjе погинуле и рањене, Ниjемци су 17. фебруара на Бубњу стриjељали око 1.100 људи.

– Чињеница да су се бегунци уз помоћ народа тог краjа пробили до партизанских одреда, пре свега Озренског и Сврљишког, коjи су деловали око Ниша, указуjе на снагу НОП-а – каже за „Новости“ Зариjе Димитриjевић, предсjедник окружног одбора СУБНОР-а.

Неколико jе илегалаца успjело побjећи 2. децембра 1942, али су похватани. Наводи и да су Ниjемци у септембру 1944. уништили документациjу и спалили посмртне остатке стриjељаних на Бубњу, ликвидиравши и 36 преосталих логораша.

И Димитриjевић и Озимић слажу се да jе то био први успjешан пробоj из нацистичких логора у Европи, што jе изузетан догађаj из Другог свjетског рата. Слажу се и да пробоj треба примjерено обиљежавати.

– Ниш jе поводом 70. годишњице пробоjа издвоjио знатна финансиjска средства да би прилично девастирану зграду логора довео у стање наjприближниjе оном из 1944. Након радова на згради, радиће се на новоj поставци – каже Озимић и додаjе да „Министарство културе и Град Ниш исправљаjу оно што њихови претходници нису радили“.

– Сваке године примерено обележавамо догађаj – каже Думитриjевић, коjи хвали предсjедника Градске скупштине Милета Илића за подршку у обнови некадашњег логора, као и стога што jе покренуо враћање имена петорице народних хероjа градским улицама.

Признаjући да има ревизиjе хисториjе, Димитриjевић додаjе да то у Нишу ниjе изражено, за разлику од неких других диjелова земље.

– Покушали су да неку улицу назову по Драгиши Цветковићу, али ми смо били против – каже и додаjе да и поред одређених преименовања, пуно нишких улица и даље носи имена антифашиста.

– Међу осталим и по сестрама Баковић, коjе имаjу и бисту коjу нико ниjе дирао – закључуjе Димитриjевић.

Хероjски потхвати

Пробоj из логора Црвени крст jедан jе од малоброjних таквих потхвата изведених у ратна времена и први успjешан биjег из некога нацистичког логора. У ноћи са 13. на 14. jула 1941. изведен jе биjег из усташког логора Керестинец, но због лоше су организациjе бjегунци врло брзо похватани. Пробоj из Јасеновца изведен jе 22. априла 1945, када jе од тамо бjежало 600 логораша плус 176 заточеника Кожаре, диjела логорскога комплекса: из прве се групе спасило 106 заточеника, а из друге само jеданаестеро.

Осим побуна у нацистичким логорима Треблинка и Аушвиц, гдjе су побуњени логораши приjе него што су побиjени дигли у зрак jедан од крематориjа, познат jе и пробоj из логора Собибор, коjи се догодио 14. октобра 1943. Након ликвидациjе већег броjа СС чувара, кренуло се у пробоj: успjело jе побjећи готово пола од 600 побуњеника, но већина jе ухваћена и стриjељана наредних дана, па jе краj рата живо дочекало тек од 50 до 70 логораша. Недуго након пробоjа, логор jе расформиран и на његовом jе мjесту засађена шума.

ПИШЕ: Ненад Јовановић

Извор: