Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Осиромашени уранијум – прећутана истина

Датум објаве: среда, 2 фебруара, 2011
Објављено у Србија 1999
Величина слова: A- A+

Бранимир Нешић

Аутор: БРАНИМИР НЕШИЋ

Прошло је једанаест година од НАТО-бомбардовања Србије. Хиљаде мртвих и рањених, на десетине хиљада порушених зграда, домова, фабрика, мостова… Непопуларна тема за садашњи режим у Србији, који се из петних сила труди да нам западне „савезнике“ прикаже као пријатеље који су нас касапили зато што смо ми заиста били лоши, а они, као вајни цивилизатори и демократе, били су ту да нам укажу на странпутицу којом смо кренули покушавајући да одбранимо своје. Баш као у Балканском шпијуну: „Хајде, лепо признај да си крив, па ће ти Ђура опростити што те је тукао…“

Чак и шиптарска продаја српских бубрега и срца није довољно заступљена на телевизији. Плаше се бедни политичари да ће им то смањити рејтинг у народу, на бескомпромисном европском путу Србије. Не схватају притом да прећуткивањем истине о српском страдању, из дана у дан, све више одвајају себе од народа који ће им, ако буду имали среће, пресудити на изборима који долазе.

Питам се како су српске режимлије дочекале извештај Дика Мартија: мора да им није било лако… Одмах су позвали маркетиншку агенцију, која их је после пар дана обавестила да им тај извештај и популаризација те теме у српском друштву, у предизборној години, не иде на руку…

Пре пар недеља гост код Оље Бећковић била је хрватска списатељица Ведрана Рудан, која је на крају емисије, на питање шта је њен најјачи утисак а није на листи (занимљиво, није на листи), одговорила:

„Па мој утисак је то што се у Србији, колико чујем, видим и читам, уопће не прича о томе колико умире годишње Срба од рака након бомбардирања Србије и Косова, осиромашеним ураном од стране Американаца. Постоје код вас истраживања, то су учинили ветеринари београдски да, од кад сте бомбардирани, умире седам пута више паса него прије рата. Дакле, у Србији постоји податак колико умире паса више него прије рата, али не постоји податак колико умире Срба више него прије рата од рака, иако умирете у застрашујућим бројкама. То би био један од мојих предлога, да се то у Србији коначно стави на дневни ред и да се можда коментира један цинични потез, одмах након бомбардирања, госпође Лин Монтгомери – ту слику можете сигурно наћи негде у архиви – гдје је она себи на крило, дакле, на своје америчко крило посјела српско дијете, ћелаво од леукемије и од кемотерапије, и тражила од Срба да помогну у његовом лијечењу. Дакле, такав један срамотни цинизам се ријетко виђа и мени би било драго да Срби нешто напишу о томе, а да у времену не објављују мишљење Американаца о томе, јер оно зна се какво је. Него, да се нађе један међународни тим, ако је то уопће могуће – а све се знало, о осиромашеном урану све се зна – па да та ваша Влада или тај ваш предсједник лијепи кажу вама податке колико ваше дјеце умире због осиромашеног урана.”

На питање Бећковићке шта бисмо ми могли да радимо са том истином, Руданова се изненадила: “И онда ћете тим податком моћи махати и рећи Американцима: „Убијате нас. Нисте нам пријатељи. Не вјерујемо вам. И не убијате само муслимане, не убијате само терористе, под наводницима, убијате у сред тзв. цивилизиране Европе, невину дјецу“. Мислим да је свака истина о Америци, па макар и тако банална, као што је убијање дјеце у Србији, ипак један корак напред, према спознаји, колико је Америка Хитлер 21. вијека”.

Ето, треба у Србију да дође Ведрана Рудан и да нам, у тако гледаној ТВ-емисији, каже истину о очи и да се сви властодршци и медијски магнати, ако имају бар мало образа, постиде и оборе главе… Двери су пре две године издале темат број посвећен бомбардовању Републике Српске и Србије од НАТО-а, једини смо медиј који се озбиљно бавио последицама бомби са осиромашеним уранијумом, као и другим врстама неконвенционалних бомби којима су нас засипали… Одговор других друштвених делатника је био двојак: или напад да смо ретроградни и антизападно орјентисани или – тишина и прећуткивање.

Сви ти велики Срби, од Тијанића, преко Бујошевића до Мање Вукотића и иних, о овој теми су писали тек толико да се каже да је некада нека реч била о тој маргиналној теми. Јадно…

А истина о осиромашеном уранијуму и последицама по становнике Србије из дана у дан све је гора: проценат оболелих од рака је вишеструко повећан, огроман број стерилитета код људи у репродуктивном добу, све је више жена које рано улазе у менопаузу, деца се рађају са разним дефектима итд.

Драге колеге новинари, у складу са нашом професијом, обратите пажњу на ову тему, оставите иза себе траг достојан новинара и човека. Позовите статистичаре, здравствене установе, питајте их где су резултати, истраживања и анализе. Ако свуда наиђете на зид ђутања, позовите нас да вам дамо информације и контакте. Једино што данас можемо урадити јесте да се бранимо – истином.

Извор: Српски сабор “Двери”

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top