Osiromašeni uranijum – prećutana istina

Autor: BRANIMIR NEŠIĆ

Prošlo je jedanaest godina od NATO-bombardovanja Srbije. Hiljade mrtvih i ranjenih, na desetine hiljada porušenih zgrada, domova, fabrika, mostova… Nepopularna tema za sadašnji režim u Srbiji, koji se iz petnih sila trudi da nam zapadne „saveznike“ prikaže kao prijatelje koji su nas kasapili zato što smo mi zaista bili loši, a oni, kao vajni civilizatori i demokrate, bili su tu da nam ukažu na stranputicu kojom smo krenuli pokušavajući da odbranimo svoje. Baš kao u Balkanskom špijunu: „Hajde, lepo priznaj da si kriv, pa će ti Đura oprostiti što te je tukao…“

Čak i šiptarska prodaja srpskih bubrega i srca nije dovoljno zastupljena na televiziji. Plaše se bedni političari da će im to smanjiti rejting u narodu, na beskompromisnom evropskom putu Srbije. Ne shvataju pritom da prećutkivanjem istine o srpskom stradanju, iz dana u dan, sve više odvajaju sebe od naroda koji će im, ako budu imali sreće, presuditi na izborima koji dolaze.

Pitam se kako su srpske režimlije dočekale izveštaj Dika Martija: mora da im nije bilo lako… Odmah su pozvali marketinšku agenciju, koja ih je posle par dana obavestila da im taj izveštaj i popularizacija te teme u srpskom društvu, u predizbornoj godini, ne ide na ruku…

Pre par nedelja gost kod Olje Bećković bila je hrvatska spisateljica Vedrana Rudan, koja je na kraju emisije, na pitanje šta je njen najjači utisak a nije na listi (zanimljivo, nije na listi), odgovorila:

„Pa moj utisak je to što se u Srbiji, koliko čujem, vidim i čitam, uopće ne priča o tome koliko umire godišnje Srba od raka nakon bombardiranja Srbije i Kosova, osiromašenim uranom od strane Amerikanaca. Postoje kod vas istraživanja, to su učinili veterinari beogradski da, od kad ste bombardirani, umire sedam puta više pasa nego prije rata. Dakle, u Srbiji postoji podatak koliko umire pasa više nego prije rata, ali ne postoji podatak koliko umire Srba više nego prije rata od raka, iako umirete u zastrašujućim brojkama. To bi bio jedan od mojih predloga, da se to u Srbiji konačno stavi na dnevni red i da se možda komentira jedan cinični potez, odmah nakon bombardiranja, gospođe Lin Montgomeri – tu sliku možete sigurno naći negde u arhivi – gdje je ona sebi na krilo, dakle, na svoje američko krilo posjela srpsko dijete, ćelavo od leukemije i od kemoterapije, i tražila od Srba da pomognu u njegovom liječenju. Dakle, takav jedan sramotni cinizam se rijetko viđa i meni bi bilo drago da Srbi nešto napišu o tome, a da u vremenu ne objavljuju mišljenje Amerikanaca o tome, jer ono zna se kakvo je. Nego, da se nađe jedan međunarodni tim, ako je to uopće moguće – a sve se znalo, o osiromašenom uranu sve se zna – pa da ta vaša Vlada ili taj vaš predsjednik lijepi kažu vama podatke koliko vaše djece umire zbog osiromašenog urana.”

Na pitanje Bećkovićke šta bismo mi mogli da radimo sa tom istinom, Rudanova se iznenadila: “I onda ćete tim podatkom moći mahati i reći Amerikancima: „Ubijate nas. Niste nam prijatelji. Ne vjerujemo vam. I ne ubijate samo muslimane, ne ubijate samo teroriste, pod navodnicima, ubijate u sred tzv. civilizirane Evrope, nevinu djecu“. Mislim da je svaka istina o Americi, pa makar i tako banalna, kao što je ubijanje djece u Srbiji, ipak jedan korak napred, prema spoznaji, koliko je Amerika Hitler 21. vijeka”.

Eto, treba u Srbiju da dođe Vedrana Rudan i da nam, u tako gledanoj TV-emisiji, kaže istinu o oči i da se svi vlastodršci i medijski magnati, ako imaju bar malo obraza, postide i obore glave… Dveri su pre dve godine izdale temat broj posvećen bombardovanju Republike Srpske i Srbije od NATO-a, jedini smo medij koji se ozbiljno bavio posledicama bombi sa osiromašenim uranijumom, kao i drugim vrstama nekonvencionalnih bombi kojima su nas zasipali… Odgovor drugih društvenih delatnika je bio dvojak: ili napad da smo retrogradni i antizapadno orjentisani ili – tišina i prećutkivanje.

Svi ti veliki Srbi, od Tijanića, preko Bujoševića do Manje Vukotića i inih, o ovoj temi su pisali tek toliko da se kaže da je nekada neka reč bila o toj marginalnoj temi. Jadno…

A istina o osiromašenom uranijumu i posledicama po stanovnike Srbije iz dana u dan sve je gora: procenat obolelih od raka je višestruko povećan, ogroman broj steriliteta kod ljudi u reproduktivnom dobu, sve je više žena koje rano ulaze u menopauzu, deca se rađaju sa raznim defektima itd.

Drage kolege novinari, u skladu sa našom profesijom, obratite pažnju na ovu temu, ostavite iza sebe trag dostojan novinara i čoveka. Pozovite statističare, zdravstvene ustanove, pitajte ih gde su rezultati, istraživanja i analize. Ako svuda naiđete na zid đutanja, pozovite nas da vam damo informacije i kontakte. Jedino što danas možemo uraditi jeste da se branimo – istinom.

Izvor: Srpski sabor „Dveri“