Оружано и бирократско насиље

Припадници породице Дрпа из Вргинмоста жртве су разних облика репресиjе: Божо Дрпа jе у студеном прошле године у Слуњу присуствовао ексхумациjи гробнице с 20 тиjела и слутње су се обистиниле. Идентифицирао jе тиjело свога брата. Борба за станарско право ниjе му успjела

Божо Дрпа

Повратник Божо Дрпа из Вргинмоста помирио се са чињеницом да нема риjешено стамбено питање и потуца се од немила до недрага већ петнаест година по околним селима. Помирио се и са скромном социjалном накнадом, али никако се не може помирити с чињеницом да jош ниjе пронађен и кажњен убоjица, или барем налогодавац убоjства његова осамнаестогодишњег брата Драгана, устриjељеног у потиљак за вриjеме Олуjе у околици Слуња.
– Моj брат Драган мобилизиран jе у Вргинмосту од стране воjске Краjине пред сам краj рата, 1995. Имао jе jедва 18 година и упућен jе на фронт у непознатом правцу. Мене нису одвели jер имам оштећену краљежницу, опериран сам, уграђена ми jе метална шипка и та чињеница спасила ме вjероватно од смрти. Врло брзо дошла jе Олуjа, маjка и jа смо побjегли у Србиjу, а о судбини брата ништа нисмо знали. Тако су пролазили дани и године. Маjка jе остала у Србиjи, jа сам се 2001. вратио у Вргинмост гдjе сам провео дjетињство и наjљепше дане свог живота. Једноставно, срце ме jе вукло натраг. Ниjе било дана да нисам размишљао о брату, распитивао сам се на све стране, код знаних и незнаних, но одговора ниjе било. Полициjи у Загребу сам дао све потребне податке о брату, мени и маjци извађени су крв и узорци ДНА, ако се случаjно нешто пронађе. Тешко jе описати страх и црне слутње коjе сам проживљавао све то вриjеме, негдjе у подсвиjести осjећао сам да га више нема, али, као и увиjек нада умире задња. И тако готово 20 година – прича Божо Дрпа.
Кад сам сазнао да jе моj Драган убиjен метком у потиљак, био сам згранут и нисам могао од шока дуго доћи себи. Па зашто га, кад су га већ ухапсили, нису заробили?
Прошле године у студеном, Божо jе добио позив да дође у Слуњ jер jе у близини пронађена гробница са двадесетак тиjела. Пун зебње, Божо jе 17. студеног прошле године отпутовао у Слуњ, присуствовао ексхумациjи и слутње су се обистиниле. Идентифицирао jе тиjело свога брата. Патолог му jе обjаснио да jе брат устриjељен метком у потиљак, да jе то узрок смрти и да су то jедине озлиjеде на тиjелу.

Посљедња слика убиjеног брата - Драган Дрпа

Након неког времена Божо jе добио рjешење у коjему пише да jе његов брат 4. коловоза – умро. Огорчен, покушавао jе на све начине разjаснити ствар, но правник из бесплатне правне помоћи рекао му jе да сачека главно рjешење, коjе ниjе стигло нити до дан данас.
Истражуjући сам, Божо jе пронашао на wеб страници Документационо информативног центра Веритас податке коjи су га шокирали.
– Замислите, тамо jасно пише да jе масовна гробница код Слуња, у близини воjног полигона, откривена захваљуjући свjедочењу хрватског воjника Петра Ивића коjи jе потврдио да су сви из те гробнице заробљени у Сиверићу, касниjе ликвидирани по изричитоj наредби тадашње Службе за заштиту уставног поретка РХ. Да ли jе то истина, jа не знам, али сватко то може прочитати, то jош увиjек стоjи на интернету – запрепаштен jе Божо Дрпа.
Ниjе му jасно како да jе то све сасвим случаjно сазнао на интернету. Нитко га о ничему ниjе обавиjестио и нема поjма да ли jе случаj закључен или се jош проводи истрага. И тко jе одговоран за уморство његова брата.
Како jе Полициjска управа Карловачка надлежна за случаj jер се догодио на подручjу њене надлежности, на наш упит полициjска службеница за односе с jавношћу Сенка Старовешки, одговара: У времену од 16. до 18. липња 2014. темељем налога изданог по суцу истраге Жупаниjског суда у Риjеци, на локациjи поред православног гробља у мjесту Слуњ проведена jе ексхумациjа посмртних остатака из времена коловоза и руjна 1995. године. Ексхумациjа jе проведена по замjенику државне одвjетнице у Риjеци у сурадњи с министарством бранитеља и Управом за заточене и нестале. Након извршене ексхумациjе посмртни остаци превезени су у Завод за судску медицину и криминалистику у Загребу, ради утврђивања узрока смрти и провођења поступка идентификациjе. За даљње упите у вези наведеног, потребно jе обратити се Жупаниjском државном одвjетништву у Риjеци – стоjи у одговору Сенке Старовешки.
До закључења овог броjа Новости, нисмо добили одговор на питање колико jе напредовала истрага Жупаниjског државног одвjетништва у Риjеци.
Но трагична смрт брата Николе, ниjе jедина несрећа коjа jе погодила Божу Дрпу. Приjе рата Чланови породице живjели су у стану у центру Вргинмоста коjи jе маjка добила од трговачког подузећа и на таj стан остварила jе станарско право. Послиjе рата, дотраjала зграда jе срушена и на њеном мjесту, средствима Републике Хрватске саграђена jе 2009. нова зграда са више станова, намиjењена збрињавању оних коjима jе то неопходно.
Када се Божо вратио, премда jе имао пуномоћ од маjке коjа живи у Београду, ниjе успио добити поврат стана, иако у новоj згради има и празних станова. Обиjао jе врата многих установа, но од стана ништа. Посљедњи захтjев упутио jе Државноj управи за стамбено збрињавање одмах како jе зграда саграђена. Одговор да се захтjев одбиjа, стигао jе двиjе године касниjе. Божо одлази у Уред у Петрињи како би му разjаснили ствар, но тамо му чиновници jедноставно обjашњаваjу да маjка и он ‘на стан немаjу право’. Већ 14 година Божо Дрпа сналази се како зна и умиjе, тренутно живи у Бовићу код неких људи коjима умjесто станарине одради неке послове, али струjу и воду плаћа. Остварио jе и социjалну помоћ од 800 куна на мjесец, што jедва достаjе за било какав живот.

Кад сам сазнао да jе моj Драган убиjен метком у потиљак, био сам згранут и нисам могао од шока дуго доћи себи. Па зашто га, кад су га већ ухапсили, нису заробили?

Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ

Везане виjести:

СРБИ У ХРВАТСКОЈ Злочин под маском кафкиjанске „правде …

Плашки: Умре 40, роди се jедан – Jadovno 1941.

Нестаjу Срби у задарском залеђу – Jadovno 1941.

Пуста земља Баниjа – Jadovno 1941.

Митрополит Порфириjе: Реторика последњих месеци у …