Najmanje između 500 i 1.000 Bošnjaka iz Srebrenice je ubijeno od strane svojih sunarodnika tokom proboja ka Tuzli, jula 1995. godine, zato što su postojali spiskovi onih koji „ni po koju cenu ne smeju živi da se dokopaju slobode“. O tim spiskovima „nepodobnih Bošnjaka“ znalo je muslimansko rukovodstvo na čelu sa Alijom Izetbegovićem.
Ovo tvrdi za „Vesti“ jedan od osnivača SDA i dugogodišnji član Organizacionog odbora za obeležavanje događajau Srebreni ci Ibran Mustafić.
Mustafić je autor knjige „Planirani haos“ u kojoj je izneo niz optužbi na račun tadašnjeg muslimanskog rukovodstva da je zločin u Srebrenici bio dogovoren između tadašnjeg vrha SDA i SAD, zbog čega mu je više puta prećeno, a 2008. godine je i brutalno pretučen.
Nikad do tačnog broja žrtava – Može li se ikada utvrditi tačan broj ubijenih i nestalih u Srebrenici?
– Veoma teško zato što je Srebrenica odavno predmet manipulacija, a glavni manipulator je Amor Mašović koji je planirao da na žrtvama Srebrenice živi narednih 500 godina. Međutim, tu su i mnogi drugi iz Izetbegovićevog okruženja koji su još od leta 1992. godine krenuli u sprovođenje projekta po kome je jedino bitno da se prikaže što više bošnjačkih žrtava.
Zbog svoje knjige „Planirani haos“ Vam prete, bili ste i pretučeni. Da li ste se pokajali?
– Da sada imam novca, jedino što bih promenio jeste da bih dodao još najmanje 50-ak stranica o događajima u Srebrenici tokom rata. Verujem da je čovek živ samo ako ne dozvoli sebi da živi u laži.
Ne odustaje od tvrdnje da je Srebrenica bio dogovoren zločin?
– Srebrenica je apsolutno dogovorni genocid između međunarodne zajednice i Alije Izetbegovića, odnosno između Izetbegovića i tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona. Zato je za mene mnogo veći zločin od onog počinjenog jula 1995. godine bio trenutak kada je u Memorijalni centar zakoračio Bil Klinton. To je bio trenutak kada se zločinac vratio na mesto zločina.
Koliko je relevatna priča da su zločin dogovorili Izetbegović i Klinton?
– Događaji su tu priču potvrdili. A da je postojao spisak ljudi iz Srebrenice, koji su se probijali kroz šumu prema Tuzli, a koji nisu smeli da prežive, potvrdilo mi je više desetina ljudi. Najmanje deset puta sam to čuo i od nekadašnjeg načelnika policije Hakije Mehojića. Međutim, ne bi me iznenadilo da slaže da se to nije rekao.
Ko je pravio taj spisak?
– Srebrenička mafija, usko vojno i političko rukovodstvo u Srebrenici koje je od 1993. godine bilo bukvalno gospodar života i smrti.
Tu mislite na Nasera Orića?
– Da sam mogao da sudim Oriću u Hagu, ja bih mu za zločine nad Srbima presudio najmanje 20 godina zatvora. Ali, za zločine nad sunarodnicima presudio bih mu najmanje 200.000 godina. On je najodgovorniji što je Srebrenica postala najveća mrlja u istoriji čovečanstva. On je i 1993. godine, kad je ova enklava umalo osvojena, pobegao iz Srebrenice. Pobegao je i 1995. Orić je najobičnija jajara i da nema srpskih medija, njemu se ne bi pridavao ikakav značaj.
Odbrana Karadžića tvrdi da ima svedoka koji se i dalje vode kao mrtvi. I Vi ste bili na tom spisku?
– To je greška. Na spisku ubijenih je čovek koga poznajem, a isto se zove i preziva kao ja. Međutim, tačno je da je postoje velike manipulacije sa tim imenima.
Da li znate za neke slučajeve?
– Znam da je na tom spisku otac koji je izgubio sina, s tim što sina uopšte nema među ubijenim ili nestalima. Slično je i sa čovekom koji je umro u Holandiji, a vodi se u grupi nestalih. Mnogi su se na to odlučivali zato što nisu imali sredstava za život ili uopšte nisu imali radni staž. Drugo, Srebrenica je od 1993. do 1995. godine bila demilitarizovana zona. Pa, otkuda onda toliko boraca invalida?
Izvor: VESTI