Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

ОПТУЖБА, АЛИ НЕ И СУЂЕЊЕ: Професор Светизар Буловић поводом првог издања књиге Огњена Марија Ливањска

Датум објаве: уторак, 6 марта, 2012
Величина слова: A- A+

Latinica

Ово jе књига масовног свjедочења, снажна оптужба геноцида од приjе пола виjека.

Оптужба али не и суђење.

Књига ствара предоџбу античког театра у коjему дефилуjу људи фосилног изгледа, бивши људи, а опет препознатљиви. Има у њоj успjелих литерарних пасажа, правих приповjедачких мотива, али реалистичка казивања враћаjу нас у крваву збиљу, па читалац остаjе до краjа под jаком емотивном тензиjом.

О геноциду над српским народом у прошлом рату се досад ниjе много писало. Поготову о злочинима у ливањском краjу…

Кад jе риjеч о теми „каме и jаме“, обично се помисли на „Јаму“ Горана Ковачића. Ниjе случаjно да jе ово класично дjело нашег пjесника настало и промовисано баш на овом, ливањском подручjу.

Али – то jе поезиjа, то jе грандиозна метафора страдања и мучеништва. Иако у „Јами“ има доста реалистичких описа, доста препознатљивих сцена из те апокалиптичне четрдесет прве, ипак то ниjе исти доживљаj, иста стварност коjу видимо и доживљавамо из непосредног казивања наших „jамара“, тих великомученика о коjима мало зна наша и свjетска jавност.

Управо ту празнину у нашоj публицистици, па и нашоj науци, добрим диjелом попуњава  Будо Симоновић своjим изузетним дjелом „Огњена Мариjа ливањска“.

Оваj даровити новинар и писац вjешто користи аутентични jезик своjих саговорника и своjих jунака, али се овог пута сусрео са наjчудниjим jунацима и наjчудниjим причама коjе човjек може сусрести и чути. Прави jе подвиг, у литерарном смислу, да се ова огромна грађа композициjски среди, да се плеjада свjедока и свjедочења стави на право мjесто и да се сачува аутентичност збивања у ливањском краjу тих крвавих дана с прољећа и љета 1941. године.

Будо Симоновић jе с великом одговорношћу пришао овоj сложеноj материjи и, чини ми се,  успио да сачува од заборава многе околности и догађаjе око овог наjмонструозниjег злочина у нашоj историjи…

Ипак, у право вриjеме, можда у прави час, добили смо дуго чекану књигу о злочину коjи се не смиjе заборавити.

 

*   *   *

 

          Управо у моменту када сам половином новембра ове, 2007. године, исписивао посљедње ретке овог новог, допуњеног издања књиге „Огњена Мариjа ливањска“  и кад сам се спремао  да рукопис пошаљем  професору Светозару Буловићу, са жељом да jош jедном да своj суд о њему, сада употпуњен и личним искуством  страдања у Ливну, jер jе,  мало пошто jе прво издаље ове књиге са његовом рецензиjом угледало дан, и сам морао да напусти родни праг и спас тражи тамо гдjе га злотворска рука не може досегнути, предухитрио ме тужни глас из Бањалуке да jе професор Буловић преминуо.

         

 

Захваљуjући доброти аутора, пренесено из књиге:
Будо Симоновић: „Огњена Мариjа Ливањска“

ognjena_marija_livanjska.jpg Књига jе посвећена усташким покољима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у прољеће и љето 1941. године, а поновљеним и у наjновиjим ратним сукобима на том подручjу, посебно током 1992. и 1993. године. То jе прича о 1587 жртава, претежно дjеце и неjачи, мучених и на наjзверскиjи начин побиjених на губилиштима у околини Ливна. О томе говоре преживjели са тих губилишта, посебно преживjели из неколико jама, чиjе jе казивање своjевремено инспирисало и Ивана Горана Ковачића да напише своjу гласовиту поему „Јама“. О томе говоре не само Срби, жртве усташког геноцида, него и броjни иновjерци – Хрвати и Муслимани, часни и честити људи коjи у тим љутим временима, како 1941. тако и деведесетих година прошлог виjека, нису гледали ко се како крсти и шта jе коме на глави. Књига jе стога страшно свjедочанство о злу, оптужба за сва времена, али и траjни документ о величаjним примjерима добротворства и жртвовања човjека за човjека. Издавач књиге „Огњена Мариjа Ливањска“ (четврто допуњено и проширено издање) jе компаниjа „Nidda Verlag GmbH“, односно „Вести“, наjтиражниjа дневна новина у диjаспори.
Биографски подаци о аутору:

Рођен у селу  Осреци – Манастир Морача, 15. октобра 1945. године. Завршио Филолошки факултет у Београду, групу за српскохрватски jезик и jугословенску књижевност. Три године потом радио као професор у гимназиjи „Слободан Принцип – Сељо у Сокоцу на Романиjи, а онда се посветио новинарству (почео у сараjевском „Ослобођењу“, затим у ТАНЈУГ-у, „Политици Експрес“, „Илустрованоj Политици“, „Политици“ и сада у Франкфуртским „Вестима“).
До сада обjављене књиге:
– „МИЈАТ И МОЈСИЈЕ“ (1988).
– „ДО СМРТИ И НАТРАГ“ (1988),
– „ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА“ (три издања од 1991. до 1997),
– „НЕДОХОДУ У ПОХОДЕ“ (1994),
– „ЗЕКО МАЛИ“ (три издања од 1997. до 2001),
– „ЖИВОТ НА СЕДАМ ЖИЦА“  (1998),
– „НИКАД КРАЈА ТАМНИЦАМА“ (2002),
– „ЗАДУЖБИНА ПАТРИЈАРХА И ВЕЗИРА“ (2006),
– „РИЈЕЧ СКУПЉА ОД ЖИВОТА“ (2006).
Приредио и зборник „125 ГОДИНА НОВИНАРСТВА И 50 ГОДИНА УДРУЖЕЊА НОВИНАРА ЦРНЕ ГОРЕ“ (1996. године).

 

Везане виjести:

Промоциjа књиге „Огњена Мариjа Ливањска” у Храму Светог Трифуна у Београду

РТРС – НАСЛОВИ – 25. октобар 2010. – ПАКАО У РАВНОМ ДОЦУ

РТРС – ПЕЧАТ – 20. октобар 2011. – Репортажа о страдању Срба 1941. у jами Равни Долац, Ливањско поље

СЛУЖЕН ПАРАСТОС СРБИМА БАЧЕНИМ У ЈАМУ РАВНИ ДОЛАЦ

Промоциjа књиге “ОГЊЕНА МАРИЈА ЛИВАЊСКА” у Светосавском културном клубу у Бања Луци

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top