Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Опција Дениса Латина

Датум објаве: среда, 9 новембра, 2011
Објављено у Остало
Величина слова: A- A+

denis latin.jpg

У интервjу бањалучком дневнику “Фокусу” Денис Латин изразио jе “ужасно” разочарање што jе на Програмском виjећу ХРТ-а за именовање Хловерке Новак Срзић, гласао и представник националних мањина, а то jе био Србин Драган Црногорац. Своjу улогу 90-тих када jе Хловеркина опциjа почистила Србе из Хрватске, Латин jе обjаснио да jе био “обичан новинарчић коjи jе имао 25 година”.

Аутор некоћ утjецаjне “Латинице” Денис Латин открио jе у понедjељак у интервjуу бањалучком дневнику “Фокус” да jе до укидања те емисиjе дошло када jе мало дубље загребла по позадини убоjства Иве Пуканића. Латин у интервjуу о том убоjству ниjе рекао ништа ново, а помало jе збуњуjуће што говори о укидању емисиjе 2008. године, с обзиром да му jе била укинута у jесен 2009. године, па лани поново враћана, да би коначно била укинута концем 2010.

Без обзира на те неjасноће, може се примиjетити да jе “Латиница” наjчешће нестаjала када би на функциjи била Хловерка Новак-Срзић, коjа jе и сама почетком 2010. била смиjењена с мjеста уреднице Информативног програма ХТВ-а, да би се већ у српњу вратила на jош вишу функциjу, ону директорице цjелокупног програма.

У интервjуу “Фокусу” Латин jе изразио “ужасно” разочарање због тога што jе на сjедници Програмског виjећа ХРТ-а, на коjоj jе Хловерка именована, за њу гласао и представник националних мањина, а био jе то Србин Драган Црногорац.

“Срби су дигли руку и за избор Хловерке Новак-Срзић, иако jе њена медиjска улога у протеклом рату више него дискутабилна. Разочаран сам jер су отворено подржали опциjу коjа их jе почистила из Хрватске тиjеком 90-их”, казао jе Латин, устврдивши да jе он сам доиста направио “стварно много емисиjа о правима српског народа у Хрватскоj”.

“Новости” су своjевремено тражиле од Црногорца да поjасни избор Хловерке и, морамо рећи, ниjе нам звучао увjерљиво када jе тврдио да се само тако могао сприjечити jош већи каос коjи би на ХТВ-у настао да jе то мjесто остало упражњено, но jош неувjерљивиjе звучи Латин када му се поставе питања о његовоj улози 90-их, када jе, како он данас тврди, Хловеркина опциjа почистила Србе из Хрватске.

Примjерице, када се Латина пита зашто ниjе реагирао када jе отjеран његов колега Саша Милошевић, с коjим jе водио “Дневник”, он одговара да нису реагирали ни други и пита се зашто нешто нису подузеле стариjе колеге jер jе он у то вриjеме био “обичан новинарчић коjи jе имао 25 година”. Када га се пита зашто као ратни репортер ниjе извjештавао и о злочинима над Србима, Латин одговара слично: “Зашто сам jа био задужен да будем таj коjи треба проговорити о томе? Друга ствар: како сам jа знао за такво што, откуд ми информациjе кад су се ствари тек послиjе 10 година почеле процесуирати.”

Но зато jе Латин већ у љето 1991. имао попис имена наводних ратних злочинаца из Сиска, а када га се пита зашто jе у камеру издиктирао листу Срба за одстрел, он одговара како jе “jедноставно цитирао полициjско извjешће”. Када га се пита како jе могуће да jе, jављаjући се након Олуjе из Книна, када су спаљене на тисуће српских кућа, о томе извиjестио као о чишћењу смећа (“Ако погледате небо изнад Книна, видjет ћете jако пуно дима, али то ниjе због борбеног дjеловања, него зато што људи чисте куће и пале смеће”), Латинов jедини аргумент бит ће да jе он, за разлику од оних коjи су лагали и хушкали у Србиjи, барем извjештавао из своjе земље.

Никола Баjто

Извор: https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/baneri/snv-baner.JPG

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top