Опћа политичка сцена све гора и опаснија

У мају мјесецу политичка сцена у Хрватској била је врло бурна. Не ваља она на простору цијеле Југе, а свакакве вијести долазе из Босне. Шекс је посјетио село Кијево код Книна, стопостотно усташко гнијездо из Другог свјетског рата, а сада опет наоружано и нахушкано на Србе и ЈНА. Гост их је похвалио и рекао да се ту и тако брани Хрватска. На телевизији сцена из Сплита – из тенка извлаче војника и гуше га. Усред тзв. слободарског Сплита. У Лиштици, усташком леглу кољача 1941. године, становници су блокирали цесту и остале путеве, лијежу пред тенкове и не дозвољавају пролаз ЈНА. Изетбеговић каже да је ЈНА својим покретом узнемирила житеље тога краја и изазвала нереде. На екрану се не види да ли ЈНА плаче или моли да се цеста ослободи. Онда се дјеломично показује фијаско хрватских специјалаца у Борову Селу. Западни Сремци су им дали гадну лекцију – да не би ЈНА, спасиоца тих надобудних крвожеђа, не би се извукао ни један. Онда почињу лажи како су им Срби вадили очи. На сједници Предсједништва гласање – Месић није прошао, али он се позива на мандат већ отцијепљене Хрватске. ЈНА губи битке, жели сачувати некакав мир, а не зна како. Тешко ми је рећи, али морам – личи ми то на ону народну: „Стари вук – пасија спрдачина“!

Предсједништво СДП-а упутило је писмо СДС-у, у који су прешли готово сви чланови српске националности. Упозоравају СДС како да се влада, али на рачун ХДЗ-а – ни зуц! Најприје кажу да СДП није антихрватска странка и увијек ће се залагати за човјека и, најзад, да није издао Србе.

Писмо СДП-а СДС-у

Другари стари смо били

Поводом све учесталијих и злочестијих изрека водства Српске демократске странке на рачун Странке демократских промјена Грубишно Поље, Предсједништво СДП-а је закључило да јавно одговори посредством „Грубишнопољског листа“, читајући којег смо за те изреке и сазнали.

Постоји неколико навода да се наводи из „ставова“ СДС-а демантирају, но недостаје бар један ваљан разлог за то, јер:

• Локални СДС најбоље комуницира сам са собом,
• Јавност нека сама процијени циљ и добронамјерност таквих поступака.

Надасве је несретно кад стрелице долазе од бивших другова од којих је

многима била част да уживају благодети „мрака“ и „једноумља“, па прстом, као у властиту прошлост или свијет, упиру у наша настојања да исправимо и њихове пропусте.

СДП ће увијек часно носити хипотеку „наше послијератне изградње“, спреман за исприку и критику због грешака и поносан због антифашизма, мира и сигурности које смо заједно осјећали.

СДП није антихрватска странка и увијек ће се залагати за човјека, грађанина и његова права и слободе, и најзад, није издао Србе као ни било који други народ – он се не састоји од Срба, Хрвата, Чеха, Мађара и осталих народа и никад неће бити толико несретан да се његовим чланом постаје рођењем, овисно у српској или хрватској кући.

Иронично нам приговарате на малом броју чланова. Добро, а ваши су се челници, до јучер, с нама залагали да престанемо бити економска интересна заједница, или, недај боже, национална. Можемо вас извијестити да се прилично добро осјећамо сад кад нас има мање.

Јер, количина се код људи у правилу не претвара у квалитет и зна бити обрнуто пропорционална с њим – та, знате из нашег искуства.

Приговарати нам да ћемо тешко разговарати са Србима без посредништва СДС-а прилично је самоувјерено јер ми свакодневно, дружећи се међусобно, па и у властитим обитељима, разговарамо са Србима, Хрватима и другим људима.

На крају, позивамо вас на сурадњу, као и све политичке странке и људе добре воље, на добробит свих грађана наше опћине, Хрватске, Југославије и свијета.

Ове ријечи немају за циљ да отварају полемичке странице Грубшнопољског листа, те се унапријед одричемо права на то

Пресједништво СДП-а

Грубишно Поље

Обиљежавање педесетогодишњице страдања грубишнопољских Срба и постављање камена-темељца будућег спомен-обиљежја, у Грубишном Пољу 27. априла 1991. године

Данашњи изглед мјеста на коме је до краја 1991. године стајао камен-темељац побијеним Грубишнопољцима (снимљено 17. новембра 2009).

Обиљежавање шездесотогодишњице страдања и парастос за страдале грубишнопољске Србе, у цркви Светог Марка у Београду 27. априла 2001. године

Полагање вијенаца на споменик у Старој Градишци, октобар 1989. године

Последње окупљање преживјеле дјеце-логораша на дјечијем гробљу у Сиску, октобра 1990. године

У цркви Светог Георгија у Грубишном Пољу, 30. априла 2006. парох Бранислав Тодорић служи парастос жртвама од 26/27. априла 1941. у присуству неколицине парохијана

На жељезничкој станици у Грубишном Пољу 27. априла 2006. године – полагање вијенаца и одавање поште страдалима 26/27. априла 1941. године. На овом мјесту је од 4. јула 1959. до 1991. године, када је уништена, стајала спомен-плоча, која до данас није обновљена

Глас Српске, Бањалука, сриједа 6. октобар 2004

Интересантно је сада обраћање јавности тих, некада заједничких институција братства и јединства. Најприје својим обраћањем провидно подрже актуалну политику, евентуално нешто половично натоваре Србима, а онда износе ставове како су за добре међуљудске и међунационалне односе. Наводим као примјер Саопћење са сједнице Координационог одбора СУБНОР-а билогорско-подравске регије Бјеловар, која је одржана 10. маја 1991. године: „Одбор најенергичније осуђује уношење и ширење националне мржње, шовинизма и нетрпељивости било то са српске, хрватске или које друге стране“. Дакле, најприје са српске стране (ваљда су сад овдје у регији најопаснији Срби), а онда наставља: „Национализам, шовинизам, национална мржња и нетрпељивост страна су и језива појава за народе ове регије. Још језивија им је ријеч ’четник’ или ’усташа’, које су произашле из ових односа“. Опет има предност некакав измишљени „четник“. Па опет: “Знали смо се за вријеме НОР-а борити против свих окупатора и домаћих издајника, како четника тако и усташа“. Колико се зна, ту четника никад није било! Једино ако се то не односи на Србе поубијане у Гудовцу 28. априла 1941. године и оних преко пет стотина дан раније отјераних из Грубишног Поља. Јер, они су страдали под називом „четник“ који им је подијелила тадашња службена власт, сила. Других са тим називом читавог рата ту није било. На ове дрске лажи само да поставим једно питање: Има ли игдје документ о НОР-у на овој регији или бар каква прича да је нетко овдје имао прилику да опали метак на четника? Одмах одговарам: НИЈЕ! Па саопћава даље: „Покушај са других страна да се на ово подручје 1944. године инфилтрира и прошири четнички покрет није успио и на њега није крочила четничка чизма па то не дозволимо ни данас“. СИЦ! Они манипулишу непостојећим четницима јер на тај начин траже дозволу да нешто смију рећи о ЈНА или споменути Југославију. Нека су на част томе Координационом одбору све ове дволичности и лажи и додворавања антисрпској политици хрватског Врховништва, али нека је и посебна срамота сваком оном Србину у томе одбору од кога направише присутнога ради кворума. Није искључено да му је некакав Србин и предсједавао, а приговорио неки поштени Мађар, Пемац или Хрват. Сличан је то случај као са Миланом Бубаном и оним Пемцом у Грубишном. Чудна нека наступајућа демокрација – једни се, да би говорили, морају додворити, а други имају право само на страх, па нека се равнају.

САОПЋЕЊЕ

Са сједнице Координационог одбора СУБНОР-а Славонско–

билогорско-подравске регије Бјеловар

Задњи и посљедњи драматични догађаји на подручју Хрватске, испољени у нарушеним међунационалним односима и сукобима који су нас довели на руб понора са трагичним посљедицама грађанског рата, дубоко су узнемирили грађане и борце НОР-а ове регије.

Драматично стање и опасност од грађанског рата, који је на помолу да се распламса са несагледивим посљедицама, потврђују и већ пале жртве као посљедица међунационалних сукоба. Завладао је страх, стрепња, несигурност и узнемиреност међу грађанима ове регије са неизвјесностима што доноси дан, а што ноћ, како међу српским и хрватским народима, тако и осталим народностима.

Због тога Координациони одбор СУБНОР-а Славонско-билогорско-подравске регије, гдје живе 24 народа и народности, најенергичније осуђује уношење и ширење националне мржње, шовинизма и нетрпељивости, било то са српске, хрватске или које друге стране.

Национализам, шовинизам, национална мржња и нетрпељивост страна су и језива појава за народе ове регије. Још језивије им је ријеч „четник“ и „усташа“, које су произашле из ових односа. Још су у живом сјећању Јасеновац, Кадињача, Гудовац, Кукуњевац Кусоње и Дереза. Да ли ћемо дозволити да се ове или сличне трагедије понове након 45 и више година мира и слободе у новој Југославији.

Знали смо се за вријеме НОР-а борити против свих окупатора и домаћих издајника, како четника, тако и усташа. Покушај са других страна да се на ово подручје 1944. године инфилтрира и прошири четнички покрет није успио и на њега није крочила четничка чизма па то не дозволимо ни сада.

Осуђујемо све иступе појединих челних људи власти и странака који својим неодговорним иступима, умјесто да потичу заједништво и суживот грађана Хрватске, потичу мржњу и раздор, у чему им увелико помажу и средства јавног информирања.

Такођер осуђујемо бјесомучне и безобзирне нападе и насртаје на животе, имовину и објекте припадника ЈНА, као за сада јединог гаранта на сузбијању и спречавању међунационалних сукоба и грађанског рата и све оне протуправне радње које иду да насилним путем сруше уставни и правни поредак СФРЈ.

Тражимо да се стане на крај сијачима мржње, тероризма и свих других протууставних радњи којима се угрожавају животи људи и материјална добра, те на тај начин и једнако обезбиједи слобода, мир и сигурност, како људи у Кијеву, тако и Борову Селу и цијелој Хрватској.

На крају подржавамо ставове Савезног извршног Вијећа и Предсједништва СФРЈ, те тражимо да се они досљедно спроведу у живот у разрјешавању друштвено-економске и политичке кризе у Хрватској и СФРЈ.

У Бјеловару, 10. маја 1991.

КООРДИНАЦИОНИ ОДБОР

СУБНОР-а Славонско-билогорско-подравске регије

< Са митрополитом Јованом у Рашеници и Гудовцу                                   Садржај                                   Референдуми >