Опасно поигравање са бројкама

Разговарао: Милорад Гутаљ

Демограф Стево Пашалић проучио је све извјештаје међународних експерата тужилаштва Хашког трибунала у којима су обрађиване присилне миграције становништва и жртве рата у БиХ и закључио да су у тим извјештајима све жртве, војне или цивилне, једнако третиране као жртве рата.

Он каже да се структура жртава може класификовати на жртве које су припадале војним формацијама или цивилном становништву, али да међународни експерти у својим истраживањима нису томе посветили довољно пажње него су наводили паушалне оцјене.

Такви паушални наводи су врло опасне тезе које, практично, могу да одреде карактер рата, упозорио је Пашалић у интервјуу Срни.

„Експерти су паушално наводили да је у рату у БиХ погинуло 80 одсто Срба који су припадали војним формацијама, а да је 20 одсто било погинулих цивила, док је код Бошњака и Хрвата обрнуто, 80 одсто погинулих цивила и 20 одсто погинулих војника“, каже Пашалић.

Он је пред Хашким трибуналом оспоравао ове податке постављајући питање како експерт тужилаштва може паушално да прави структуру унутар неке цјелине жртава, када за истражени простор прво није дефинисана цјелокупна популација.

„Мора да се утврди укупна популација која је живјела у неким општинама БиХ које су експерти узели за своје потребе, да се види колико је од те популације малољетника, колико официра и војника на фронту, а колико цивила. Тих података у извјештајима нема, али се и поред тога износе процјене о броју војних или цивилних жртава“, наводи Пашалић.

Његову примједбу да се не може говорити о дијеловима неке појаве, а да се истовремено не зна цјелокупна појава, у Хашком трибуналу оцијенили су, каже, врло умјесном.

Сарајево је српска гробница

Пашалић сматра да је изношење укупног броја жртава, које је наведено у извјештајима експерата Тужилаштвом из Хага, врло значајно, али и опасно без дубље научне анализе. Он наводи примјер демографа Еве Табу која износи податак о 104 732 ратне жртве.

„Та оцјена је паушална, а број од 22 000 српске жртве потпуно је минимизиран“, сматра Пашалић.

Он подсјећа да је Ева Табу користила много непоузданих и нерелевантних извора података, попут удружења и погребних друштава, чији подаци нису верификовани што доводи у питање цијели експертски извјештај.

„Бројке говоре оно што жели онај који умије са њима да се поигра. Бројке су врло опасне за манипулисање, ако иза њих не стоји дубока научна анализа“, упозорио је Пашалић.

Он оспорава и податке Информационо-документационог центра Мирсада Токаче у којима је наведено да је у БиХ убијено или нестало око 99 000 лица, од чега око 26 000 Срба.

„У Хашком трибуналу сам рекао да је Сарајево највећа гробница српског народа у протеклом рату. Ако неко изнесе податак да је у току рата у Сарајеву било само 800 жртава српске националности, онда му нису добре намјере. У Сарајеву је страдало најмање 5 000 Срба, за шта постоје подаци, док се сматра да је у овом граду страдало и до 10 000 Срба, али за ту бројку, нажалост, нема прецизних података“, појаснио је Пашалић.

Манипулације о етничком чишћењу

Експерти Хашког тужилаштва обрађивали су миграције становништва у одређеном броју општина у БиХ, насељеним углавном несрпским становништвом. Пашалић упозорава да ти подаци нису класификовани, како би се стекао утисак да је ријеч о етничком чишћењу.

„Од почетка рата до 1995. године са својих огњишта у БиХ покренуло се око два милиона људи, што је половина популације. Немогуће је да су сви они били под категоријом етничког чишћења“, каже Пашалић и подјећа да је етничко чишћење „уклањање непожељног становништва са одређене територије брзо и силом“.

Он појашњава да је у многим случајевима била ријеч о блажим облицима етничког чишћења као што су трансфер и депортација становништва, ради одласка у сигурније крајеве.

„Доказивао сам и у Хашком трибуналу да све што се покренуло са својих огњишта у БиХ не спада у етничко чишћење. Сматрам да сам коначно довео у питање, што је потврдило Судско вијеће Хашког трибунала, нека истраживања експерата Тужилаштва, прије свега Еве Табу, која је сачинила 30 извјештаја против Срба оптужених за етничко чишћење, депортацију, прогоне и жртве рата“, рекао је Пашалић.

Он инсистира на томе да се рат у БиХ не може проучавати тако да се неселективно узме узорак општина, онако како некоме падне на памет, па се на основу тога дижу оптужнице против људи.

„Ради истине, морају се узимати о обзир све општине у БиХ, јер је мало која остала поштеђена од ратних збивања. На тај начин узело би се у обзир и страдање српског националног корпуса“, нагласио је Пашалић.

Пашалић је додао да је Судско вијеће Хашког трибунала прихватило његов извјештај у цијелости.

Извор: