arrow up

Подијелите вијест:

Опасна релативизација усташких злочина

Alen Budaj

Директор Маргеловог института из Загреба Ален Будаj упозорио jе да у Хрватскоj постоjи jака тенденциjа да се усташки злочини релативизуjу и умањуjу тако што се кривица баца на Ниjемце и Италиjане, иако jе свирепост усташа далеко надмашила њемачке и италиjанске окупаторске снаге.

“Непрестано се у штампаним медиjима говори о страховитим злочинима хрватских антифашиста и партизана, а касниjе поратног Титовог jугословенског режима против Хрвата, што jе довело до тога да jе у Хрватскоj осмишљена краjње лоша и штетна музеjска поставка у Јасеновцу, а на сцени jе и прогон партизанских бораца од хрватског правосуђа `посттуђмановог` ХДЗ-а”, рекао jе Будаj за Срну.

Коментаришући инициjативу, покренуту у Хрватскоj, да некадашњи италиjански радни логор Кампор на острву Рабу буде мjесто за градњу главног хрватског центра за очување сjећања на жртве у коjем ће се чувати документациjа о концентрационим логорима, с тим да се прешућуjе постоjање усташких логора, Будаj jе рекао да се Маргелов институт заузима за очување сjећања на жртве фашистичког и нацистичког режима, али да се jасно и гласно каже истина о догађаjима из Другог свjетског рата.

“Ми смо за то да се каже истина о дешавањима из Другог свjетског рата, али без икаквих ревизионистичких намjера, па чак и онда када се жртвама италиjанских фашиста даjе видљива `предност` над жртавама хрватског усташког фашистичког терора”, рекао jе Будаj.

Говорећи о недавном хапшењу бившег хрватског министра унутрашњих послова Јосипа Бољковца, оптуженог да jе као партизански функционер наредио егзекуциjе усташа и домобрана послиjе Другог свjетског рата, коjе су се наводно проводиле 1945. и 1946. године у логору Дубовац, Будаj jе рекао да се “чак и Фрањо Туђман уздржавао од прогона своjих партизанских сабораца, али то агилно чине његови страначки насљедници”.

“Туђманови страначки насљедници прогоне антифашисте, а допустили су да усташки злочинци Иво Роjница, Миливоj Ашнер, Иво Корски, Нада Шакић и други умру мирном смрћу”, рекао jе Будаj.

Према његовим риjечима, хрватска држава прогања оне коjи су у Устав Хрватске уписали антифашистичке моменте, док са друге стране чини све да умањи историjску одговорност усташког покрета за почињене злочине тако што нису обновљени уништени споменици НОБ-а и НОР-а, а поготово jе изражен намjерни немар и небрига за мjеста бивших усташких концентрационих логора.

“Наводни антифашизам хрватских државних функционера jе дневнополитичког и аматерског карактера, док се стварни хрватски антифашизам сатанизуjе сваком приликом и у сваком облику”, нагласио jе Будаj.

Он jе подсjетио да jе Маргелов институт томе посветио посебну пажњу и штампао двиjе монументалне студиjе у коjима разокрива опасност ревизионизма у хрватском друштву, коjи дjелуjе погубно на очување сjећања на жртве холокауста и геноцида над српским, jевреjским и ромским народом.

“У Хрватскоj се прогоне и остарjели припадници властитог народа, само да се задовољи губитничка страна – она усташка коjа тражи освету над побjедницима у Другом свjетском рату на нашим просторима”, закључио jе Будаj.

Маргелов институт jе невладина организациjа jевреjске националне мањине у Хрватскоj. Уско сарађуjе са Центром Симон Визентал из Јерусалима и Институтом за истраживање Јасеновца из Њуjорка.

Извор: срна

Везане виjести:

ЗАГРЕБ НОВЦЕМ ЕУ ФИНАНСИРА ПРИКРИВАЊЕ ЗЛОЧИНА

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​