Када већ нисмо ваљано институционализовали бригу о нашем страдању и нашем духовном и културном простору, обавеза је свакога од нас да је брани и чува.
ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ:
Хоће ли држава Србија икада институционализовати сећања на све оно што смо доживели од бивше браће? Када ће већ једном престати својатање српских великана од стране оних који су настојали и настоје да Срба у Хрватској нема?
До институционализације истине о геноциду и трагедији коју смо као народ доживели доћи ће када се Србија врати себи, а када ће то бити зависи од нас. Данас када се Југославија распала не постоји ниједан разлог да се не дозовемо памети и не рашчистимо са свим заблудама из прошлости. Нажалост, имам осећај да се тај процес преспоро одвија, и да озбиљног преумљења нема ни на видику.
Оно што обесхрабрује сваког добронамерног и за ову тему заинтересованог човека, јесте чињеница да се на челу Музеја жртава геноцида налазе људи који смањују број жртава страдалих у Јасеновцу.
На ово је пажњу скренула и група академика али одзива и смене од стране надлежних било није. Напротив, Музеј жртава геноцида је одликован.
Са друге стране један од професора са катедре за историју Филозофског факултета у Београду тврди да ћирилицу пишу само лудаци и да су Срби биолошки отпад. А САНУ још увек издаје Речник српскохрватског књижевног и народног језика.
Све док таква клима буде међу нама Хрвати никада неће престати да својатају српску културну баштину. Када већ нисмо ваљано институционализовали бригу о нашем страдању и нашем духовном и културном простору, обавеза је свакога од нас да је брани и чува.
У тој борби, наше речи нека буду благе, а аргументи јаки.
РАЗГОВАРАО: ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ
Део разговора бјављеног у „Печату“ 1. јула 2022.; Извор: ИСКРА