Олујне године

Републику Српску Краjину истински нико ниjе бранио, а они што су jе водили нису били дорасли ни до месне заjеднице.

Ратко Дмитровић

Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 31. јула  2015. године.

Молим да се ово што ћу споменути не протумачи као самохвала, доказивање разумевања ствари пре а не после битке, памет усклађена с временом. Ништа од тога. Ово jе само jедно подсећање из прве руке, у ове дане кад Хрвати славе а Срби тугуjу. О Краjини и „Олуjи“ jе реч.

Ако се не варам, у марту, можда априлу 1990. године, свакако уочи првих вишестраначких избора у Хрватскоj, а одржани су 30. маjа, обjавио сам у НИН-у текст, наjављен и на првоj страни, под насловом „Ако у Хрватскоj победи ХДЗ, родиће се држава Краjина“. Догодило се и jедно и друго.

Три године касниjе, 1993. године, jуна месеца, затекнем се на Книнскоj тврђави. Приjатно вече, густо црно вино, опуштена атмосфера у друштву важних људи из политичког и воjног врха Републике Српске Краjине. Причамо о рату и политици – а о чему би другом у то време и на том месту – и у jедном тренутку изнесем став да Милошевићу РСК треба само као предизборна карта, да jе неће бранити у случаjу хрватске агресиjе, да се РСК сама не може одбранити, те да би, а то сам нагласио неколико пута, Краjишници морали решење свог проблема да траже у важним структурама међународне заjеднице, каква год да jе та заjедница. Настаде мук. Схватим да сам прешао неку невидљиву линиjу и ућутим. Још исто вече, након добронамерног савета jедног од високих официра Воjске РСК, напустим Книн.

Две године касниjе, 1995, у ове дане, Република Српска Краjина jе збрисана „Олуjом“.

Све што Срби на ову тему данас могу да кажу има предзнак туге, каjања, сете. Хрвати славе и увек ће славити „Олуjу“; разумљиво, то jе њихова jедина воjна победа у историjи. Мада, и њу су остварили уз логистичку и воjну помоћ НАТО. Почев од предаjника на Ћелавцу.

Краjину истински, нико ниjе бранио. Они што су jе водили нису били дорасли ни месноj заjедници; службени Београд jе Србе у Хрватскоj у почетку заштитио од обновљеног усташтва, потом користио, хранио илузиjом и оставио на цедилу; након одбиjања Плана З-4 (таj план jе нудио статус за само два котара а не за целу Краjину, као што се мисли) међународна заjедница jе решење српског питања у Хрватскоj видела у протеривању Срба и дозволила Хрватскоj „Олуjу“.

Истеривањем Срба, Хрватска jе краткорочно профитирала; кроз отимање њихове имовине. Дугорочно, не. Међународну заjедницу све то одавно не интересуjе. Београд ни пре ни након „Олуjе“ ниjе имао дугорочну стратегиjу за Србе из Хрватске. Страшна грешка, таj део српског народа изнедрио jе Николу Теслу, Милутина Миланковића, Саву Мркаља, Симу Матавуља, Григора Витеза, Арсена Дедића, патриjархе СПЦ, Раjачића и Павла…

С тим jе заувек готово. Остаде само сећање.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести: Ратко Дмитровић