Убиства избјеглица и даље некажњена

Испраћена из Двора артиљеријском паљбом, избјегличка колона није имала мира ни на путу кроз Републику Српску. 7. августа МИГ-ови Хрватске војске, дубоко на територији сусједне државе, бомбардирали су далматинску и личку избјегличку колону на Петровачкој цести гдје је погинуло деветеро цивила, те избјегличку колону с Кордуна и Баније у мјесту Сводна на релацији Нови Град-Приједор гдје је смртно страдало седмеро цивила

Преко Моста спаса на ријеци Уни између Двора и Новог Града (Босанског Новог), од 5. до 8. августа 1995. године прешло је више десетина хиљада Банијаца и Кордунаша који су имали срећу да под авионским и артиљеријским нападима ХВ-а преживе покољ на путу Глина-Доњи Жировац-Двор.

Прва крвава станица на том несигурном путу од тридесетак километара којим се путовало по два-три дана, била је Глина 6. августа, затим су услиједила глинска села Ровишка, Равно Рашће, Маја и Брубањ гдје је избјегличка колона пресјечена од стране припадника Хрватске војске која се иживљавала над затеченим избјеглицама. На подручју Двора остала су тијела убијених стараца и спаљене куће које су иза себе остављали припадници злогласне јединице Хамзе из 505 бужимске бригаде муслиманског Петог корпуса. На цести код Доњег Жировца Хамзама су се придружиле и хрватске Црне Мамбе. О злочинима који су се десили на том дијелу свједочи и снимак припадника Хамзи на којем се поред убојства цивила заробљених на ливади уз гласне повике „Убиј“, а затим и звукова из аутоматског наоружања, јасно виде и њихови извршитељи.

Свједочење Холанђана

Још неколико пута, на цести до Двора, избјегличка колона била је пресјечена, а стравични злочини поновљени су у Рујевцу и Трговима. Колона је још једном нападнута, и то у Двору у вечерњим сатима 7. августа, те у раним поподневним сатима 8. августа. Дио избјеглица који се склонио у шуме вратио се након неколико дана лутања на цесту Жировац-Двор, те су се осамљене групе разбијене колоне туда кретале још 9. и 10. аугуста свједочећи великом броју остављених тијела. Точан број страдалих у избјегличкој колони од Глине до Двора тешко је утврдити јер тај дио цесте био је затворен сљедећих десет дана.

О страдањима у Двору прве су писале 1996. године холандске новине „Хет Пароол“ гдје су холандски хисторичари Јан Баласт и Јан Блау, специјализирани за бившу Југославију, изнијели детаље о покољима почињенима од стране ХВ-а над стотинама српских избјеглица. Писало се тада да су нека тијела свједоци видјели у парку, чије су изјаве потврђене и од стране високих функционера УН-а, који су се у вријеме хрватске акције налазили на задатку.
– Ја знам да је у дворском парку почињен покољ над немоћним избјеглицама, изјавила је „Хет Пароолу“Стефани Бонд, задужена за хуманитарне послове у тадашњем УН-овом Сектору сјевер, стационираном у Топуском.

Извјештај Хрватског хелсиншког одбора из 2001. године биљежи бројку од 267 жртава у Сектору сјевер, но та бројка није коначна јер – што због техничких немогућности, а што због страха повратника од свједочења – нису могла бити провјерена нека спорна страдања. По Веритасовим подацима, на том дијелу избјегличке колоне смртно је страдало близу 400 крајишких избјеглица, док је на комплетном бившем УН-овом сектору Сјевер погинуло 721 особа српске националности, од чега 441 цивил, а међу њима 403 жене.

Вишегодишњу јавну шутњу о злочинима у Двору прекинуло је тек прошлогодишње свједочење данског војника Јана Вела Дорфа данског телевизији. Говорио је о бруталном смакнућу деветеро хендикепираних српских цивила који се одвијао 8. августа у основној школи, само неколико метара даље од 200 данских војника.

Испраћена из Двора артиљеријском паљбом, страхом и неизвјесношћу, избјегличка колона није имала мира ни на путу кроз Републику Српску. Седмог августа МИГ-ови Хрватске војске, већ дубоко на територији сусједне државе, бомбардирали су далматинску и личку избјегличку колону која се кретала на Петровачкој цести гдје је погинуло деветеро цивила, од чега петеро дјеце, те избјегличку колону с Кордуна и Баније у мјесту Сводна, на релацији Нови Град-Приједор гдје је смртно страдало седмеро цивила.

Ексхумације на Банији 

На глинском је подручју једино позната заједничка гробница жртава Олује у Доњем Селишту гдје је 55 гробова, као и још једна заједничка гробница понад локалног гробља. Колико је сахрањених у Доњем Селишту, точно се не зна, али се претпоставља да је ријеч о страдалим Кордунашима који до Жировца и Двора нису ишли преко Глине и Маје, него заобилазним шумским рутама.

И док гробље у Доњем Селишту чека повољно вријеме за ексхумацију, 2007. године са православног гробља Светог Николе у Петрињи ексхумирано је 160 посмртних остатака страдалих у Олуји, док су из гробља у Двору двије године касније, узети узорци 65 сахрањених тијела. Поставља се питање гдје су сахрањена преостала тијела страдалих из избјегличке колоне смрти од Глине до Двора. Холандске новине 1996. године објавиле су ријечи замјеника команданта данског батаљонаМоесграда да његовом људству није било допуштено напуштати камп све до 10. августа.

– Кад смо поново могли да напустимо наш камп, видјели смо мноштво нових гробова, а само понеки су били означени бројевима у изузетку са именом. У околини Двора налазило се отприлике шест оваквих масовних гробница. Само на православном гробљу, на једној узбрдици, стоји 112 крстова, говорио је тада Моесград. За злочине на подручју бившег УН-овог сектора Сјевер још нитко није процесуиран ни пред међународним, ни пред националним судовима.

О злочину у дворској основној школи свих ових година шути и Жупанијско државно одвјетништво, иако за њега зна од 2006. године када је полиција сисачким тужитељима поднијела казнену пријаву против непознатих починитеља. Иако немају довољно података о том злочину, у ЖДО-у тврде да су „према спознајама испитаних, злочине починили припадници паравојних формација српске војске у повлачењу“.

АУТОР: Паулина Арбутина

Извор: Новоссти