Оптужнице

У последњих неколико дана из Тужилаштва за ратне злочине Србиjе стизале су изjаве да jе недавно подигнута оптужница против Раjка Кричковића, од стране Жупаниjског тужилаштва у Риjеци, прва, самим тим и историjска, за ратни злочин над Србима у акциjи „Олуjа”, а резултат jе сарадње тужилаштава Србиjе и Хрватске. Поновио jе то и тужилац Вукчевић на дан хапшења 15 особа осумњичених за отмицу у Штрпцима.

Истина jе, међутим, само то да jе оптужница против поменутог Кричковића резултат сарадње тужилаштава Србиjе и Хрватске. Али не и да jе то прва оптужница за злочине над Србима у „Олуjи”.

Прву оптужницу jе подигло Жупаниjско тужилаштво у Шибенику 1. марта 2002. против Боже Бачелића, Анте Мамића, Луке Вуке и Јурице Равлића коjа их jе теретила да су 11. августа 1995. у месту Прокљан, у залеђу Шибеника, Бачелић као командир вода, а остали као припадници тог вода Извиђачке чете 113. бригаде ХВ-а, убили па запалили испред њихове куће цивиле Николу Дамjанића (1919) и његову супругу Милицу (1921). Поменуто тужилаштво jе 11. маjа 2007. проширило оптужбу у односу на Бачелића, Мамића и Равлића да су 9. или 10. августа 1995, у засеоку Мандићи, општина Кистање, убили заробљеног воjника РСК Вука Мандића. Првостепена пресуда Жупаниjског суда у Сплиту обjављена jе 13. jуна 2013: Божо Бачелић jе осуђен на jединствену казну затвора од пет година и десет месеци, док су остали ослобођени оптужбе. Пресудом од 27. марта ове године Врховни суд jе Божи Бачелићу преиначио првостепену пресуду на седам година затвора.

Такође, Жупаниjско државно тужилаштво у Загребу jе 15. децембра 2010. подигло оптужницу против Фране Дрље, Боже Краjине и Игора Бенете, а терете се да су 25. августа 1995. за време траjања акциjе претраге терена под називом „Олуjа обруч”, као припадници АТЈ Лучко, у селу Плавно, засеоку Грубори, код Книна, убили шест цивила и запалили већину обjеката и господарских зграда. У току траjања поступка обjављено jе да jе Игор Бенета извршио самоубиство вешањем. Веће за ратне злочине Жупаниjског суда у Загребу jе 6. jуна ове године обjавило првостепену пресуду коjом су обоjица оптуженика ослобођена оптужбе. Тужилаштво jе наjавило жалбу, али пресуда до данас ниjе ни достављена странкама.

Хрватско правосуђе jе по завршетку акциjе „Олуjа” процесуирало неколико убистава српских цивила, али су та дела, по званичном ставу Врховног суда да „бранитељи државе коjа jе жртва агресиjе не могу бити оптужени за ратне злочине”, била квалификована као класични злочин. Наjбољи пример такве „наопаке” праксе су убиства седам цивила у селу Гошићу 28. августа и девет цивила у селу Вариводе 20. септембра 1995, за коjа су била оптужена шесторица припадника ХВ-а под квалификациjом „убиства из користољубља”. И оваj случаj jе на првом суђењу завршио ослобађаjућом пресудом у недостатку доказа, а на поновљеном одбиjаjућом због одустанка тужиоца.

Што се поменутог Раjка Кричковића тиче, Жупаниjско тужилаштво у Риjеци га терети да jе, као припадник 118. домобранске пуковниjе ХВ-а из Госпића, у селу Киjани од 15. до 28. августа 1995. из ватреног оружjа усмртио цивиле Радомира и Миру Совиљ испред њихове куће, док jе њихову маjку Мару запалио заjедно с кућом и стоком.

Сви наведени случаjеви били су обухваћени и оптужбом пред Међународним кривичним судом за бившу Југославиjу у предмету „Олуjа”. Претресно веће jе утврдило де су злочини заиста почињени и осудило генерале Готовину и Маркача, првог као главнокомандуjућег у тоj акциjи, а другог као команданта Специjалне полициjе МУП-а РХ, на дугогодишње казне затвора, али их jе жалбено веће, оном спорном Мероновом пресудом, ослободило оптужбе.

Можда ниjе наодмет рећи и то да jе оптужени Раjко Кричковић српске националности, да му jе отац рођен у селу Киjане у коjе jе и сам често долазио из Загреба у коjем jе живео, и да jе добро познавао људе коjе jе побио.

Према томе, 19 година после акциjе „Олуjа” у коjоj jе страдало око 1.850 Срба, jедини припадник хрватских оружаних снага коjи jе осуђен правоснажном пресудом Врховног суда Хрватске (седам година затвора) jе командир вода Извиђачке чете 113. бригаде ХВ-а Божо Бачелић.

Министар правде Србиjе Никола Селаковић поздравио jе хапшење осумњичених за злочин у Штрпцима и нагласио да очекуjе да се процесуираjу и сви коjи су чинили злочине над Србима на простору бивше Југославиjе. Слажем се са изjавом министра Селаковића, али ми ниjе jасно од кога очекуjе да процесуира и све починиоце злочина над Србима.

Информационо-документациони центар „Веритас”