fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

„Олуја“ представља кршење конвенције о геноциду из 1948.

Амерички стручњак за Балкан Стивен Меjер упозорава да пресуда Жалбеног виjећа Хашког трибунала хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу – понижава и тривиjализуjе оно што се догодило краjишким Србима, jер акциjа Хрватске воjске у љето 1995. сигурно представља кршење Конвенциjе о геноциду из 1948. године.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/hag.jpg

Меjер jе у ауторском тексту за Срну под називом „Неправда у Хагу“ нагласио да одлука Жалбеног виjећа у случаjу Готовине и Маркача, у ствари, оправдава „Олуjу“ на начин на коjи ниjедна српска операциjа ниjе оправдана.

„Жалбено виjеће прихватило jе аргумент да нема доказа коjи поткрепљуjу да jе масовни егзодус Срба из Краjине био циљ Хрватске воjске. Умjесто тога, Жалбено виjеће саопштило jе да jе егзодус био узгредан у оквиру легитимне воjне операциjе. Историjа jе показала да jе ово веома тешко прихватити“, истиче Меjер.

Он наглашава да неколико стотина хиљада Срба ниjе имало много опциjа на располагању осим да бjеже или да буду убиjени, а наjвећи дио њихове имовине jе уништен.

Да су исти стандарди примиjењени на Милана Лукића, као команданта „Биjелих орлова“ и Здравка Толимира, шефа воjно-обавjештаjне службе у области Сребреница 1995. године, да ли би, упитао jе Меjер, од Жалбеног виjећа било тражено да ослободи и Лукића и Толимира такође?

Он наглашава да се повремено чини да постоjе чврсти докази према међународном праву за осуду оптуженика у Хагу, међутим, што jе чешћи случаj, недостатак директних доказа кривичног дjела, како jе дефинисан међународним правним стандардима /Женевска конвенциjа и Конвенциjа о геноциду из 1948/ и/или грешке у интерпретациjи закона или неjеднака примjена закона могу да имаjу дубоке импликациjе.

Меjер сматра да се пречесто строга примjена међународног права и прописи о доказима не поштуjу како би требало ни од тужилаштва нити од Суда.

Он jе закључио да jе веома често суд подразумиjевао концепт „командне одговорности“, коjи ниjе толико легалан.

„Командна одговорност jе амерички принцип коjи jе првобитно дефинисао Пентагон, чиме jе идентификована група на наjвишем нивоу процеса доношења одлука. У покушаjу да проводи `правду` на Балкану /или другим мjестима/ Вашингтон jе увидио да jе таj термин `подесан` да се подрже оптужнице засноване на командноj одговорности.

То омогућава Међународном кривичном суду за Југославиjу да значаjно прошири простор за дjеловање тужилаца, да има више прилика за оптуживање, и према томе оптужи високе нивое власти на Балкану, коjи су можда учествовали или нису учествовали у кривичним дjелима, а само зато jер су они на врху љествице у процесу доношења одлука и, према томе, претпоставља се да су умиjешани“, навео jе Меjер.

Командна одговорност jе, према томе, суштински техника коjа се користи маскирана у законске принципе, када тих принципа нема и када треба постићи политичке поене, сматра Меjер.

Сходно томе, истакао jе Меjер, командна одговорност jе саставни дио „правде побjедника“, идеjе да побjедничка страна у рату одређуjе параметре правног поступка. Комбинациjа командне одговорности и правде побjедника у историjском смислу пружа побjедничкоj страни огромну предност у оптужницама и судским поступцима и Хашки трибунал у том смислу ниjе изузетак.

Меjер jе нагласио да постоjе два основна разлога зашто jе већи броj Срба осуђен за ратне злочине у Хагу у односу на муслимане или Хрвате – први jе да постоjе убjедљиви докази да jе више Срба починило кривична дjела према међународном праву, а други разлог jе да су поступци за ратне злочине усмjерени против Срба.

Он jе истакао да нема сумње да jе српска воjска починила грозне злочине током ратова 1990-тих и постоjе чврсти докази коjи то поткрепљуjу, али jе тешкоћа то што постоjи довољно доказа коjи указуjу да муслимани и Хрвати, такође, треба да буду оптужени према међународном праву и, док jе било тек неколико оптужница, постоjи их много више коjе су могле и требало да буду подигнуте.

„То, наравно, значи да изгледа да постоjи пристрасност против српске воjске. Одлука Жалбеног виjећа да одбаци пресуде о кривици против Готовине и Маркача jе посебно значаjна у односу на случаjеве против Лукића и Толимира. Жалбено виjеће ниjе рекло да злочини нису почињени, већ само да нису нашли доказе `удруженог злочиначког подухвата`. Може се поставити питање да су исти стандарди примиjењени у случаjу српских генерала да ли би Жалбено виjеће и њих ослободило“, истакао jе Меjер.

Али, постоjи можда трачак наде, нагласио jе Меjер, jер ако Жалбено виjеће примиjени исте стандарде у случаjевима попут оних против Лукића и Толимира, као што су учинили код Готовине и Маркача, да ли ће се видjети исти резултати?

„Иако многа питања остаjу без одговора, дугорочно гледано српски оптуженици и цjелокупни поступци у случаjевима ратних злочина могли би имати користи од одлуке Жалбеног виjећа. То би могло да присили циjели Хашки трибунал да се приближи, наклони правним принципима, а одмакне од командне одговорности и правде побjедника. Вриjеме ће показати“, навео jе Меjер у ауторском тексту за Срну под називом „Неправда у Хагу“.

Меjер jе пензионисани професор вашингтонског Универзитета за националну одбрану и бивши високопозиционирани службеник ЦИА-е за Балкан. /краj/ДД-нт

Приредила: Дуња ПАШАЛИЋ

Извор: срна

Везане виjести:

ОЛУЈА

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: