Po izbijanju Prvog svetskog rata, Joksim Gajić postavljen je za komandanta uže odbrane grada Beograda, sa granicama između Karaburme i Ade Ciganlije. Tu se istakao svojim poznatim gestom kojim je 22. septembra 1914. godine odgovorio na ultimatum austrougarskog generala.
General-major Gustav Goglija, komandant austrougarskih snaga zemunskog regiona, je toga dana oko 17 časova uputio jedan monitor pod belom zastavom ka staroj Sava-kapiji, gde je bilo ostavljeno ovakvo pismo:
„Komandantu grada Beograda! Danas do 6 časova po podne imate mi predati Beogradsku tvrđavu, da je ne bih dalje rušio, i u znak predaje, umesto srpske zastave, istaći ćete beo barjak. A Vi, sa Vašim štabom, bićete primljeni na zemunskom pristaništu i u znak počasti ostaviću Vam sablju.“
Kao odgovor na ovaj ultimatum, divizijski general Joksim Gajić je ljutito naložio da se na bedemima Beogradske tvrđave umesto bele istaknu tri najveće srpske zastave, a onda naredio da pre 18 časova celokupna srpska artiljerija otvori vatru po austrougarskim položajima.
Posle ovakvog odgovora, Gajić telefonom izveštava komandanta odbrane Beograda o celom događaju i u isto vreme moli za odobrenje Vrhovne komande da mu se dozvoli da dodatno „pokaže neprijatelju kako Srbi predaju grad“.
Vrhovna komanda je molbu odobrila, i Srbi po drugi put, na Krstovdan 1914. godine, u noćnom prepadu osvajaju Zemun. U ovoj akciji su trupe generala Goglija bile potpuno razbijene i jedini im je spas bio u bekstvu.
Epilog ove priče sazdan je u nekoliko reči: Austrougari su potučeni, a general Goglija je bio smenjen.
Za ovaj podvig u odbrani Beograda Joksim Gajić je odlikovan Karađorđevom zvezdom i Francuskom legijom časti.
Umro je 8. marta 1962. godine. Sahranjen je na Novom groblju ispod spomenika braniocima Beograda.
Izvor: Crvene beretke
Vezane vijesti:
Beograd junački branili alasi sa Čukarice | Jadovno 1941.