Од ратног хероја постао бескућник

Слободан Раjчевић, адмирал Воjске Југославиjе, после одлуке Апелационог суда мора на улицу. Болесног официра са женом оперисаном од рака и братом без jедне ноге шаљу у Црну Гору, где немаjу ни здравствену заштиту

Раjчевић био "трећи човек воjске"

АДМИРАЛ Слободан Раjчевић, коjи jе од 2005. у пензиjи изгубио jе битку са Министарством одбране. Из „службеног“ стана у београдскоj Улици браће Јерковић 117, коjи плаћа сваког месеца око 100 евра, мора сутра да се исели. Одлука Апелационог суда, коjи jе преиначио пресуду Првог општинског суда, а била jе у корист адмирала, постала jе извршна. Једино чему jош може да се нада jесте ревизиjа поступка пред Апелационим судом…

Официр коjи jе служећи отаџбини шест пута одликован и два пута ванредно унапређиван, jуче уjутру jе и „разоружан“.Полициjа jе дошла у минули петак на његова врата да узме службени пиштољ и ловачку пушку, како случаjно не би правио проблеме судским извршитељима. Обећао jе да ће у суботу сам оружjе донети у полициjску станицу.

Раjчевићи су пореклом из Смоковића краj Задра, одакле их jе „Олуjа“ одувала. Слободан jе као капетан фрегате 1991. службовао у Шибенику. Био jе командант граничне бригаде. Захваљуjући заштити његових бродова, ЈНА jе вршила евакуациjу свог људства и технике из лука у Словениjи и Хрватскоj. Учествовао jе у ратним операциjама на целом акваториjу 1991. и рањен jе у руку.

Након преласка флоте у Црну Гору, био jе прво командант граничне бригаде на мору, копну и реци са штабом у Улцињу. У Бару jе 1993. године добио стан од 49 квадрата.

У Тивту jе, потом, био командант флотиле, па начелник Штаба флоте и начелник оперативе у Команди морнарице.

На службу у Генералштаб ВЈ у Београду дошао jе септембра 1999. године. У време када jе начелник Генералштаба био Небоjша Павковић, адмирал Раjчевић jе именован за његовог помоћника за морнарицу. Практично, био jе трећи човек воjске.

Завршио jе све наше воjне школе. За сваку годину службе оцењен jе наjвишом оценом.

У Београду jе 2002. добио „службени“ стан од 59 квадрата. У решењу jе писало да ова стамбена jединица решава „питање породичног збрињавања“ адмирала Раjчевића. Уследило jе, 2005. године, пензионисање „кадрова коjи миришу на барут“.

– Послали су ме у пензиjу у 53. години, „по потреби службе“ – прича Раjчевић. – Неку годину касниjе промењен jе Правилник о збрињавању воjних лица и jа сам изгубио право на стан. На суду сам се обрео 2007. доказуjући да jе моj стан прибављен из Фонда солидарности активних воjних лица 1995. и да као такав никако ниjе могао бити преименован у „службени“. Податке о стану, нажалост, нисам могао да добиjем од колега из Воjнограђевинске дирекциjе, већ сам морао да пишем канцелариjи Родољуба Шабића и они су на основу Закона о доступности информациjа добили оваj папир. Захваљуjући њему сам и добио спор пред Првим општинским судом. Министарство одбране се жалило и Апелациони суд jе преиначио ову одлуку. Утемељење Апелационог суда да то уради било jе што имам стан у Бару од 49 квадрата.

Слободан Раjчевић jе у међувремену оболео од диjабетеса и инсулински jе зависник. Изгубио jе вид на jедном оку. Има и неуропатиjу. У стану са њим живи супруга коjа jе два пута оперисана од канцера и брат коме су одсекли ногу због шећерне болести.

– Стан из Бара сам нудио Министарству одбране иако ми тамо стануjе ћерка – наставља своjу исповест адмирал. – Правдали су се да они не могу да га узму jер jе на териториjи Црне Горе, а пре петнаестак дана су ми препоручили да га продам, да за те паре купим неки у Србиjи и да га понудим Министарству одбране у размену за коначно решавање мог стамбеног питања. Како да га продам за 15 дана, ниjе стан бицикл?!

Док разговарамо са адмиралом Раjчевићем, он телефоном зове колеге да му бар оно мало ствари неко пребаци до Кљаjићева, где има даљу родбину. Распитуjе се и за цену возне карте до Бара.

– Правници из Министарства одбране саветовали су ми да напустим Србиjу и одем у Бар – наставља Раjчевић. – Обjашњавао сам да немам црногорско држављанство, да немам тамо здравствену заштиту, показивао сам лекарске диjагнозе, и моjе и од супруге, са ВМА. Ниjе их ништа гануло. Обjашњено ми jе да могу тамо да платим лекарске прегледе, па да им донесем рачуне и они ће мени наводно дати новац за лечење. Ни сам не могу да веруjем шта ми се догађа!

Адмиралу Раjчевићу, према важећем Правилнику о стамбеном збрињавању, припада четворособан стан. Када jе 1999. стигао у Београд ниjе га добио, већ – „службени“ смештаj.

НА ПОТЕРНИЦИ
Адмирал Раjчевић jе упозорен да не иде у Хрватску jер jе на њиховоj потерници. У међувремену у овоj републици jе грешком ухапшен човек коjи се зове и презива као и он одмах након што jе из Аустралиjе дошао у родни Смоковић. Хрвати су га држали у затвору док нису установили грешку.

Приjавио се за кредит Министарства одбране 2002. године, како би прибавио одговараjући стан. Био jе на првом месту листе. Нажалост, идеjа о заjму као начину да се воjним лицима реши стамбено питање jе пропала. Нико од воjних лица заjам ниjе добио jер ниjе било новца, већ су сви враћени на заjедничку листу чекања. Адмирал више и не зна „на ком месту чека“…

– Када су ме из Министарства одбране тужили обjаснили су ми да се моj стамбени случаj води на два различита колосека. Један колосек jе стан из коjег хоће да ме избаце jер ми као „службени“ не припада, а други колосек jе стан коjи треба да ми доделе, а за коjи нема пара. Звучи као шала, али ниjе.

ОПРОШТАЈ ОД ОРУЖЈА

СА старог ормана адмирал Раjчевић jе jуче скинуо своj ловачки карабин и кутиjу са револвером. Пре него што га jе однео у полициjу гланцао jе науљене цеви старом крпом jер „оружjе говори и о човеку“. Причао jе да га jе увредило када су му из МУП поручили да мора да се „привремено“ разоружа.

– Ја сам српски генерал. Зар бих jа пуцао у….

На дно кутиjе где jе слагао униформе адмирал jе положио слику унука коjи живи у Бару. Андреj се сликао у дединоj униформи, поносан на оно што му jе деда некад био.

– Разумеће он све ово кад порасте. Паметан jе – цеди Раjчевић речи.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

ПО ИНТЕРПОЛОВОЈ ПОТЈЕРНИЦИ УХАПШЕН ЈОВАН ОГАР

Исповести пуковника нема ко да чуjе – Jadovno 1941.

У име части – говор маjора Милана Тепића – Jadovno 1941.