Истраживач Ксавијер Бугарел (Xavier Bougarel) специјалиста за ислам на Балкану, наводи бројку од које се леди крв у жилама – док је Француска за време Другог светског рата дала између 8.500 и 9.000 есесоваца (не рачунајући насилно регрутоване у Алзасу и Мозелу) у Босни је било између 20.000 и 30.000 муслимана који су приступили „Ханџар“ СС дивизији.
Ствар је у томе што у то време Босна није имала више од милион и по муслимана. У интервјуу који је дао за “Courrier des Balkans” Ксавијер Бугарел, аутор књиге „Ханџар дивизија СС вафен Босне 1943-1945, објашњава како сећање на ову немачку дивизију коју су као топовско месо сачињавали муслимани Босне и Херцеговине наставља чак и данас да трује односе између Бошњака и Срба.
У главном граду Србије, Београду као и у Бања Луци, главном граду Републике Српске, народ још увек не опрашта Западу то што га је означио као негативце, агресоре, криминалце, за време рата у Босни, док су муслимани прошли као невине жртве. Не ради се о томе да се умање злочини почињени према муслиманима (процењује се да их је страдало око 60.000) већ да се исправе неке упорно понављане неистине. Почевши од преидиличне слике о Алији Изетбеговићу, председнику Босне и Херцеговине у периоду од 1990. до 1996. (умро 2003. године) а који је на Западу представљан као мислилац, филозоф и изнад свега као умерени муслиман.
Априла 1943. године, велики јерусалимски муфтија Амин ал-Хусеини, стао је уз Хитлерову страну позивајући га на истребљење Јевреја (Блиског истока). Након посете Загребу и Бања Луци боравио је у Сарајеву. Током ове посете коју су организовали СС званичници примио је „представнике главних муслиманских организација Босне и Херцеговине, Санџака, па чак и Албаније“, пише Ксавијер Бугарел. Алија Изетбеговић део је делегације „Младих муслимана“ коју је примио муфтија Амин ал-Хусеини. Извесни чланови ове организације регрутовани су у „Ханџар“ дивизију, а међу њима су и тројица имама.
Циљ посете Амина ал Хусеинија? Задобити муслиимане да подрже нацистичку Немачку. То што је Хајнрих Химлер од 1943. године одлучио да укине расни критеријум за пријем у СС трупе је због тога што је, од пораза у Русији, Трећи Рајх почео озбиљно да оскудева у људству. У октобру 2003. године “New York Times” је без икаквих двосмислености тврдио да је бивши председник Босне „подржавао Ханџар дивизију“. Ксавијер Бугарел, обазривији по том питању, подсећа да је 1943. године Алија Изетбеговић имао тек 18 година. Тешко је замислити да је у том добу имао неку стварну одговорност у процесу регрутовања муслимана. Ако га је комунистички режим 1946. године осудио на три године затвора, то није било због колаборације с непријатељем, већ због „активног исламизма“. Ипак, остаје питање – одбацује ли Изетбеговић ову СС дивизију због националсоцијализма или због тога што је недовољно исламска?
Алија Изетбеговић против хришћанства
Историја је пре свега запамтила зверства хрватског фашистичког режима, савезника нацистичке Немачке за време Другог светског рата. Заборавила је злочине босанских муслимана над Србима који су пружали отпор окупацији. Извесни муслимани су учествовали и у истребљењу мађарских Јевреја крајем 1944. године, наводи аутор.
Запад није показао ни мало интересовања за активизам Алије Изетбеговића, затвараног у више наврата у време Тита због „исламистичке пропаганде“. Његово дело „Исламски манифест“ преведено је на француски тек неколико година након завршетка рата на Балкану. Због ње је осуђен на 14 година затвора 1983. године. Одлежао је само шест.
Бивши босански председник није био бог зна како умерен у својим наступима. Није ли управо он написао да „било ко ко напусти ислам може рачунати само на прогонство“? Алија Изетбеговић који је током рата представљан као демократа није крио своје дивљење за Пакистан ту „једину исламску републику која не крије свој исламизам“. Према Изетбеговићу „признати Алахову апсолутну моћ значи потпуно и коначно одбацивање сваког другог извора апсолутне моћи“. Он подвлачи да је Алах „једини прави бог, једини прави творац, једино биће достојно да му се човек подчини.“ Једно виђење у најмању руку нетолерантно у односу на друге заједнице које живе у Босни – православце, католике, Јевреје. Бивши босански председник чак и не крије своје ниподоштавање хришћанства говорећи о „делимично фалсификованом божанском откровењу“. Што се тиче „палестинских“ Јевреја, за њих предвиђа акцију у којој би било „окрутности и дивљаштва колико и импровизације и авантуре“.
С француског посрбио Александар Ламброс
Чланак на француском https://www.lepoint.fr/culture/balkans-serbes-et-bosniaques-n-oublient-pas-les-musulmans-ss-02-09-2020-2390164_3.php