arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Обновљен рад Друштва српско – јеврејског пријатељства

Сенатор Републике Српске Арие Ливне изјавио је вечерас да је један од циљева обнављања рада Друштва српско-јеврејског пријатељства покушај да се са Јеврејима из Израела и из цијелог свијета остваре контакти који могу бити на корист Српске.

Оснивачка скупштина Друштва српско - јеврејског пријатељства
Оснивачка скупштина Друштва српско – јеврејског пријатељства

Он је, након Оснивачке скупштине Друштва, рекао новинарима у Бањалуци да је један од разлога оснивања овог друштва и заједничка судбина Срба и Јевреја у Другом свјетском рату и одржавање успомена на те дане.

Ливне, који је и предсједник бањалучког Јеврејског културног центра, навео је да је за оснивање Друштва изабран дан уочи 9. јануара – Дана Републике Српске и други дан Божића.

„Живимо у тешком периоду историје када је веома важно да народи који саосјећају и који можда имају заједничке интересе буду блискији, да сарађују. Ми ћемо то и урадити“, нагласио је Ливне.

Зоран Пејашиновић, који је изабран за једног од два потпредсједника овог друштва, подсјетио је да је слично друштво постојало 1992. године, али да је, након краћег времена, престало са радом. Он је додао да ће сједиште обновљеног Друштва бити у Бањалуци.

Пејашиновић је нагласио да Србе и Јевреје повезује много тога, а највише тешка судбина у 20. вијеку, што је само по себи довољно да се ради на заједничким интересима у многим областима.

„Надам се да ће то бити учињено и када је ријеч о култури сјећања. Јевреји имају развијену културу сјећања, нарочито у вези са холокаустом, а Срби ту културу немају довољно развијену. Такође, треба да се боримо против негирања холокауста и антифашизма, те својатања тога по потреби, што је нарочито присутно у БиХ“, нагласио је Пејашиновић.

За предсједника Друштва српско – јеврејског пријатељства изабран је Александар Лазаревић, а Ђорђе Микеш, уз Пејашиновића, за потпредсједника Друштва.

Извор: srna

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Преглед података

Ради оријентације о приближном броју жртава хрватског логора смрти Јасеновац прилажемо и овај

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​