Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Светосавска омладинска заједница(СОЗ) из Прњавора је посјетом стратишту у селу Кремна и парастосом у Храму Светог великомученика цара Лазара на Вучијаку обиљежила 70 година од страдања двадесет мјештана засеока Петровићи, у селу Кремна.
Томо Петровић тог кобног дана имао је само пет мјесеци, али о овом догађају зна много из прича његове мајке, која га је ,иако тешко рањена, спасила од непријатеља.
“Мајка ми је причала да су у село у ком су били само жене,дјеца и старци дошла два камиона са војницима.Убијене али и живу дјецу су набацали на камару у двије зграде, запалили шеварику и оставили да изгоре.Моја мајка којој је скоро у потпуности била одсјечена рука и расјечена глава смогла је снаге да у кошуљи ,пузајући, спаси троје дјеце,међу којима и мене“приповједа кроз сузе седамдесетогодишњи Томо.
Он каже да су му тада убили брата Новака, сестру Љепосаву и дједа.
“Они који су преживјели ,остатак живота осјећали су посљедице,а мој рођак Миодраг након тога је побјегао у Аустралију и више се никад није вратио у родни крај” каже Петровић.
Секретар прњаворског СОЗ-а Бојан Милијашевић је изражавајући захвалност СУБНОР-у који је 1974.године поставио спомен-плоче на мјесту страдања истакао да овдје није ријеч о жртвама фашистичког терора ,како пише на плочама, већ се ради о православним хришћанима које су убили хрватски војници и њихове комшије ,чија су имена и презимена позната.
“Петокрака на овим плочама свједочи о времену подизања обиљежја ,а никако о жртвама које су страдале због своје идеологије, јер су убијени углавном жене и дјеца, и то у времену када није било ни ријечи о неким подјелама.”каже Милијашевић.
СОЗ је, личним средствима, у спомен на мученике из села Кремна израдио жељезни крст, висине 3 метра, који планирају, у сарадњи са црквеном општином Кремна, поставити поред постојеће спомен плоче,када се за то створе временски услови.
Милијашевић је подсјетио да је у јуну била постављена саобраћајно-туристичка ознака која је показивала гдје се налази ово стратиште, али је знак након мјесец дана откинуло непознато лице.
16. децембра 1941. године војници хрватских оружаних снага из гарнизона у Прњавору, уз помоћ Мађара и Украјинаца грко-католика са Вучијака, на најсуровији начин убили су 20 мјештана засеока Петровићи ,углавном жена и дјеце.Њихова тијела су спаљена у двије зграде, а остаци сахрањени на мјесном гробљу.
Прва свједочења о овом злочину су објављена 1983.године, али су широј јавности била непозната до прошле године,када је захваљујући члановима СОЗ-а објављено неколико чланака о страдањима православног становништва у Другом свјетском рату.
Извор: 
