Обиљежено 25 година од страдања Срба у Брадини

Преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина данас су у сеоском Храму Вазнесења Господњег и порти обиљежили 25 година од како су злочинци из редова муслиманских и хрватских снага побили њихове браћу, сестре, мајке, очеве, родбину, кумове и комшије, те спалили ово и околна села, а њих заувијек протјерали са вјековних огњишта.

Члан Удружења логораша регије Бирач Јелена Глигоревић, која је родом из Брадине, рекла је новинарима након литургије и парастоса за страдале становнике Брадине да јој је из године у годину све теже доћи на ово мјесто, али да јој жеља за доласком не престаје.

„Осјећај је страшан и разочаравајући. Сто метара од овог мјеста налази се зграда основне школе у којој сам ја са осам и по година била затворена. Природно би било да се ја, као дијете те школе, сјећам мјеста на коме сам учила слова и бројеве, а мене, сваки пут када прођем и видим те прозоре, обузме страх и трема и нисам у стању да проговорим“, испричала је Глигоревићева.

Она је додала да је у школи била затворена четири до пет дана, да јој је мајка остала све док касније није размијењена, отац јој је био логору у Челебићима, а брат у логору Мусали.

Глигоревићева је рекла да међу убијеним Брадињанима нема њених ближих чланова породице, али да она све жртве које су уписане на спомен-плочу сматра својим блиским члановима породице, јер је Брадина мало село у коме су сви били као једна велика породица.

Парох коњички Милан Бужанин рекао је да у његовој парохији, која обухвата подручја Коњица, Јабланице и Прозора, тренутно живи 300 Срба, углавном старијих, док у Брадини живи само двоје пензионера, а преко љета дође још пет до шест лица.

Он је нагласио да је његова кћерка једино српско дијете које иде у школу у Коњицу, што најбоље говори о томе каква је ситуација у овој епархији.

Бужанин је истакао да ни 25 година од када је село спаљено, црква срушена, а житељи побијени, протјерани и одведени у логоре, пред судовима у БиХ нема процесуирања оних који су починили ово злодјело.

„Неки процеси су покретани, па су ти оптужени умрли, тако да ниједан процес није доведен до краја. У посљедње вријеме има неке наде да би неки процеси требало да се доведу до краја и да породице жртава осјете да неко води рачуна о њиховим настрадалима, који су побијени само зато што су се другачије звали и другачије вјеровали, тог несретног 25. маја 1992. године“, рекао је парох коњички.

Парох Бужанин је напоменуо да је предсједник Републике Српске Милорад Додик покровитељ и овогодишњег обиљежавања страдања Срба из Брадине.

Осим породица жртава, вијенце су на спомен-плочу страдалима положили изасланици предсједника Републике Српске Милорада Додика, предсједавајућег Предсједништва БиХ Младена Иванића, потпредсједника Федерације БиХ Милана Дуновића, Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, те представници борачких организација и логораша.

Тог 25. маја 1992. године на најбруталнији начин убијено је 48 српских цивила, остали су одведени у логоре и протјерани, а Храм Вазнесења Господњег запаљен и срушен.

За три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, бошњачки и хрватски злочинци бацили су 26 тијела у јаму испред православног храма у Брадини. У логорима су животе изгубила још 22 српска цивила, а за пет лица се и даље трага.

Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова породице Куљанин, а страдали су и Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци.

Преостало српско становништво протјерано је са огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква запаљени.

Прије рата, у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Ни четврт вијека од злочина над Србима нико није оптужен …

БРАДИНА: СРПСКЕ РАНЕ КРВАРЕ И НАКОН 21 ГОДИНЕ …

Коњиц: Сјећање на страдање Срба из села Брадина | Јадовно …