ОБИЉЕЖЕНО 16 ГОДИНА ОД ИЗЛАСКА ИЗ МУСЛИМАНСКИХ ЛОГОРА

ДОБОЈ, (СРНА) – Чланови Удружења ратних воjних заробљеника „Виjенац, Возућа и остали“ са сjедиштем у Добоjу обиљежили су 16 година од изласка посљедње групе Срба из муслиманских логора у Тузли и Зеници.

„На данашњи дан 1996. године из муслиманских логора у Зеници и Тузли ослобођена jе посљедња група од 200 Срба, заробљених у септембру 1995. године на простору Возуће и тог диjела Озрена, од коjих jе само из тузланског затвора 130“, рекао jе Срни предсjедник Удружења „Виjенац, Возућа и остали“ Нинко Ђурић.

Ђурић, коjи jе у муслиманском заробљеништву провео седам мjесеци, од чега 139 дана у самицама у седам логора на подручjу Тузле, каже да су заробљени Срби били подвргнути тешким физичким пословима, психо-физичким мучењима, премлаћивањима, сексуалним и другим злостављањима.

Удружење „Виjенац, Возућа и остали“ имало jе на евиденциjи 360 чланова – логораша, од коjих jе сада живо 340, а коjи су током протеклог рата били затворени у муслиманским логорима у Тузли, Лукавцу, Живиницама, Бановићима, Зеници, Какњу, Завидовићима, Маглаjу, и Тешњу, те у муџахединском логору „Лавља jазбина“ у Каменици код Завидовића.

Ђурић jе подсjетио да се масовно страдање српског народа на простору Возуће и долине риjеке Криваjе догодило између 10. и 24. септембра 1995. године када jе из тадашњих 30 српских насеља, бjежећи од злочина муслиманске воjске и муџахедина, родни краj напустило 1.920 српских породица са 7.680 чланова.

„Током четворогодишње одбране Возуће и осталих насеља у долини риjеке Криваjе, као и тог диjела Озрена, погинуло jе више од 300 бораца и цивила са тог простора, као и око 400 воjника из jединица Првог краjишког корпуса“, рекао jе Ђурић на Скупштини Удружења „Виjенац, Возућа и остали“.

Према подацима Удружења породица несталих лица у Добоjу, на ширем озренско-возућком простору у протеклом рату нестало jе 459 српских бораца и цивила, пронађено jе 282 тиjела нестралих, међу коjима 40 без глава, а jош се трага за 177 лица.

Ово удружење, рекао jе Ђурић, има доказе да су припадници тзв. армиjе БиХ и Комисиjе за тражење несталих лица Федерациjе БиХ, чиjи jе предсjедник био Амор Машовић, ради прикривања злочина са озренско-возућког простора измиjестили 12 масовних гробница са 138 скелета, међу коjима jе наjвећа у насељу Кучице код Завидовића са посмртним остацима 64 лица.

Ђурић подсjећа да jе Удружење 30. jануара 1999. године подниjело тужбу Хашком суду коjа jош ниjе процесуирана, без обзира што jе образложена изjавама логораша, оригиналним докуменатима, фотографиjама и видео касетама о злочинима над српским становништвом Озрена и Возуће, коjе су у ратном и непосредно поратном периоду извршили муслимански воjници и муџахедини из састава тзв. армиjе БиХ.

Он кажа да су тачност наведених података о злочинима и приложених докумената утврдили хашки истражитељи коjи су краjем 1999. и почетком 2000. године посjетили Удружење и узели изjаве логораша.

„Са жаљењем и огорчењем упозоравамо jавност и правосудне институциjе БиХ да ни више од децениjу и по послиjе стравичних злочина над Србима Возуће и Озрена у jесен 1995. године, у заjедничкоj акциjи такозване Армиjе БиХ, муџахедина и НАТО снага за брза деjства, jош нико ниjе одговарао“, рекао jе Ђурић.

У процесуирању jе донекле изузетак главнокомандуjући муслиманске воjске Расим Делић, у чиjем jе случаjу смрт била бржа од руке правде, каже Ђурић, док су и данас на слободи пензионисани генерали и ратни команданти Другог тузланског и Трећег зеничког корпуса такозване Армиjе БиХ, Сеад Делић и Сакиб Махмуљин, те актуелни начелник општине Нови Травник и потписник наредбе о офанзиви на Возућу под ратно-оперативним називом „Ураган 95“.

Годишњоj скупштини Удружења присуствовало jе око 180 логораша, коjи су потврдили мандат Нинку Ђурићу и предсjеднику Скупштине Удружења Обраду Станоjевићу, а затим су обиљежили крсну славу Удружења – Благовиjести.

Извор: