Обиљежене 24 године од страдања 14 Срба у Загонима

Прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа уз централни спомен-крст на градском гробљу у Братунцу, данас су обиљежене 24 године од страдања 14 српских цивила у братуначком селу Загони.

Њих су на данашњи дан 1992. године убили припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице.

Осим преживјелих чланова породица убијених и неколико мјештана Загона, цвијеће код спомен крста положила је и делегација Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца.

Породице су и данас подсјетиле на тај стравични дан и злочин у Загонима, за који нико није одговарао и који се не смије и неће заборавити, иако кажу да је више узалуд причати о томе јер правосуђе БиХ не обраћа пажњу и не процесуира починиоце злочина над Србима.

„Још једном истичемо да смо огорчени нерадом и лицемјерством Тужилаштва и Суда БиХ који за овај, али ни за бројне друге злочине почињене над Србима у Подрињу никога нису процесуирали и тиме шаљу јасну поруку да је БиХ сигурна земља за злочинце бошњачке националности“, изјавила је Радојка Филиповић, предсједник Oрганизације несталих и погинулих бораца и цивила.

Она је додала да се предмет у вези са страдањем Срба у Загонима већ осам година налази у Тужилаштву БиХ и истакла да тужиоци свјесно опструишу овај као и још пет предмета који се односе на злочине над Србима на подручју Братунца.

Филиповићева тврди да тужиоци, правдајући се да ратни злочини не застаријевају, свјесно уклањају те предмете, с циљем да прође вријеме, свједоци помру, материјални докази нестану, а да починиоци ових монструозних злочина живе и умру као слободни грађани.

„О стравичним злочинима Армије БиХ свједочи и злочин почињен над цивилима који су радили на њивама у Загонима. То потврђују чињенице да су на данашњи дан убијени и петогодишњи Владимир Гајић и Мара Божић која је имала 90 година. Злочин над Србима у Загонима, као и сви остали почињени у српским селима овог краја, потврђују јасну намјеру /такозване/ Армије БиХ да почини геноцид над српским народом, јер су убијали све што је српско не остављајући живе ни дјецу и старце“, рекла је Филиповићева.

Радомир Гвозденовић преживио је упад муслиманске војске у Загоне, али су му тога дана живи ухваћени сестра Рада и сестрић Александар Милошевић, који је имао само 44 мјесеца.

„Било је мирно. Народ је био на њивама и купили смо сијено када је запуцало и зачула се урнебесна галама и повици `алаху егбер`, `кољи живе` око 15.00
часова. Упали су у село и све су убијали и уништавали, а убијенима су тврдим предметима разбијали главе“, прича Радомир.

Каже да су косом масакрирали непокретну старицу Милеву Димитрић. И још неке мјештане.

„Ја након пола часа нисам могао препознати рођену сестру Раду. Била је искасапљена“, присјећа се са горчином Радомир и додаје да су се злочинци иживљавали над женама којима су одсијецали дојке и убијали их са десетинама убода оштрим предметима.

Његов брат Татомир био је средњошколац и каже да је њихова убијена и масакрирана сестра Рада била у мајици, кратким панталонама и папучама. Тек је завршила средњу школу као ђак генерације и никоме није представљала пријетњу, а убијена је у дворишту изнад куће.

Татомир каже да су муслимани из сусједног муслиманског села Будак наводили артиљерију и дозивајући говорили да се гађа тамо гдје бјеже мјештани са њива.

„Годинама понављамо да нико није одговарао за злочин почињен над мјештанима цивилима из српског села Загони и правде нема. Ми никога нисмо угрожавали и нападали. Напали су нас и све опљачкали, попалили и побили само зато што смо Срби. Нико није одговарао и то је жалосно, али правда Божија стигне свакога па ће стићи и починиоце ових злочина“, каже Татомир.

Међу убијенима било је пет жена, а Михајло Михајловић се још води као нестала особа.

Напади на Загоне настављени су све до Петровдана 1992. године, када су муслиманске снаге тежиште свог напада пребациле на српска села источно од Сребренице, гдје су тада починиле злочине над српским становништвом у Залазју, Сасама, Биљачи и још неким засеоцима које су потпуно уништиле.

У Горњим Загонима, гдје се овај злочин догодио, обновљено је девет кућа након рата у које се вратило и живи само девет удовица.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Братунац: Наша истина још чека правду | Јадовно 1941.

Братунац: Парастос погинулим борцима са сарајевског ратишта …

Огњишта оставили зарад слободе | Јадовно 1941.