Обиљежене 22 године од егзодуса сарајевских Срба

У организацији Завичајног удружења „Срби сарајевске регије“ у Братунцу јуче су обиљежене 22 године од егзодуса Срба из сарајевских општина након потписивања Дејтонског споразума у новембру 1995. године.

Говорећи о српском егзодусу из Сарајева, предсједник Завичајног удружења Видомир Бандука рекао је да Срби нису жељели да буду грађани другог реда због чега су оставили вјековна огњишта и кренули за слободом која нема цијену.

Он је нагласио да су сарајевски Срби жртвовали све, али су сачували понос и уздигнута чела кренули у неизвјесност, знајући да нису обрукали претке и да се неће постиди пред потомцима, јер нису поклекли у одбрани својих огњишта и свог народа упркос огромним жртвама у 36 одбијених непријатељских офанзива.

Бандука је истакао да многи сарајевски Срби још тешко живе, да немају ријешено стамбено питање и запослење, али да су са својим народом и да се интегришу у нову средину.

„Тако је и на подручју Братунца и Сребренице, гдје је избјегло око 20.000 сарајевских Срба, од којих је неколико хиљада остало у ове двије општине у којима дјелује Завичајно удружење“, рекао је Бандука.

Он је подсјетио да се српска имовина у Сарајеву још уништава и да нико због тога не одговара, те додао да би тако било и са српским народом да је остао на том простору.

„Човјек све може промијенити осим мјеста рођења. Ми смо оставили свој родна мјеста и имања и кренули у егзодус за слободом, а са нама су у други егзодус кренули и многи Срби који су у току рата избјегли са простора Коњица и долине Босне у тадашње Српско Сарајево“, рекао је Бандука.

Он је нагласио да сви који су морали напустити своје мјесто рођења и живљења носе дубоке трауме и да је тешко оцијенити коме је било теже – онима који су то учинили на почетку или на крају рата.

„Многи су прије нас оставили своја имања и избјегли, али ми смо своја у рату одбранили и можда смо најтеже прошли. Кренули смо у егзодус са одбрањених огњишта. Када су се скоро сви веселили и прослављали долазак мира, ми смо исцрпљени одбијањем 36 непријатељских офанзива, са посмртним остацима наших сабораца кренули за слободом, кочићевски речено `кроз мећаву` по најтежим временским условима“, каже Бандука.

Он је позвао да се о судбини сарајевских Срба, њиховој херојској борби и жртви говори и да то не треба да буде заборављено како се не би поновило, што посебо треба да знају и схвате младе генерације да не би живјеле у заблуди и доживјеле тешку судбину каква је задесила сарајевске Србе деведесетих година прошлог вијека.

„Ових дана чујемо да медији из Федерације БиХ оркестрирано понављају да су се Срби иселили из Сарајева под притиском свог политичког руководства, што је гнусна лаж. Зашто се онда нису касније вратили под муслиманску власт и зашто им је уништена и још се уништава имовина“, упитао је Бандука.

Срби из Илијаша, Вогошће, Хаџића, Илиџе, Рајловца, Грбавице и дијела сарајевског Старог града напустили су вјековна огњишта кроз мећаву и непрочишћеним шумским путевима, кренувши у потпуну материјалну неизвјесност, исцрпљени четворогодишњим ратом и великим људским и материјалним губицима.

Први пут у историји човјечанства догодило се да народ који креће у егзодус оставља имовину, а носи посмртне остатке погинулих сродника и бораца.

Не желећи да живе под туђом влашћу, око 120.000 сарајевских Срба након потписивања Дејтонског мировног споразума напустило је своје одбрањене домове и имања, док је око 30.000 напустило овај град на почетку и током рата.

Егзодус је започео у децембру 1995. године, а завршен је почетком марта 1996. године. Највећи број избјеглих српских породица са подручја Сарајева населио се на подручју Епархије зворничко-тузланске.

Вечери подсјећања на егзодус претходио је парастос, полагање цвијећа и прислуживање свијећа за покој душа 185 погинулих српских бораца са сарајевског ратишта, чији су посмртни остаци пренесени у братуначко гробље.

Цвијеће на спомен обиљежје положиле су делегације Завичајног удружења „Срби сарајевске регије“ које је организовало ово сјећање, Удружења логораша регије Бирач, затим Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунца, те удружења несталих лица Братунац-Сребреница.

Након подсјећања на егзодус и невоље кроз које су прошли сарајевски Срби, у пуној биоскопској сали београдски глумци Лепомир Ивковић и Бошко Пулетић извели су позоришну представу „Време части и поноса“, уз нарацију аутора сценарија овог комада Миће Живојиновић.

Ријеч је о историјској драми која говори о српским страдањима и дилемама у Првом свјетском рату, о размишљањима славних српских војвода Живојина Мишића и Степе Степановића.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Братунац: Сјећање на егзодус сарајевских Срба (ВИДЕО …

Двије деценије од егзодуса сарајевских Срба | Јадовно 1941.

Двије деценије од егзодуса сарајевских Срба | Јадовно 1941.