Обиљежавање датума страдања Срба да буде дио институционалног система

Бањалука – Предсједник Одбора „Гаравице 1941“ Небојша Куштриновић и предсједник Завичајног удружења „Уна“ Бошко Стојисављевић информисали су данас српског члана Предсједништва БиХ Младена Иванића о жељи да обиљежавање овог датума убудуће буде дио институционалног система Републике Српске, а не само ентузијазма неколико појединаца.

Представници Одбора пожалили су се на тешкоће у организацији и запуштеност терена на којем је за 6. август планирано обиљежавање сјећања на велико страдање Срба, саопштено је из Предсједништва БиХ.

Иванић је подржао организаторе, наглашавајући да Република Српска, али и Србија, треба да посвете посебну пажњу обиљежавању сјећања на велико страдање Срба на подручју које је изван њихове територије, посебно истичући стратишта у Гаравицама, Јадовну и Шушњарима код Санског Моста.

Иванић је рекао да је обавеза и Републике Српске, и Србије, али и свих функционера, да учине све да се не заборави истина о страдању и жртва коју су поднијеле десетине хиљада Срба убијених током Независне Државе Хрватске.

Више од 14.000 Срба, Јевреја и Рома бихаћког краја су у љето 1941. године побиле усташе.

Према британским изворима, на Гаравицама је за три мјесеца убијено 14.500 цивила, што ово стратиште ставља на друго мјесто по броју жртава у БиХ у Другом свјетском рату.

Први споменик жртвама Гаравица подигнут је 1949. године, а у периоду од 1960. до 1980. године бихаћка општина уређује Гаравице као спомен-парк жртвама фашистичког терора, након чега је 1981. године откривен нови споменик.

Споменик из 1949. године уклоњен је и постављен у близини бихаћке куле, а у посљедњем рату је знатно оштећен. Прије четири године поново је демонтиран и одвезен на спомен-подручје у Гаравицама.

(СРНА)

Извор: ГЛАС СРПСКЕ

Везане вијести:

Гаравице, 12.000 покланих Срба | Јадовно 1941.

Гаравице | Јадовно 1941.