fbpx
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Обележавање 206. годишњице Боја на Делиграду

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2012/karadjordje.jpg

Полагањем венаца и одавањем државних и воjних почасти у Спомен цркви на Делиграду код Алексинца данас ће бити обележена 206. годишњица Боjа на Делиграду.

Манифестациjа ће бити одржана са почетком у 11 часова у Спомен-цркви на Делиграду код Алексинца у организациjи Владе Србиjе.

Венце ће положити представници Министарства рада, запошљавања и социjалне политике, Министарства одбране и Воjске Србиjе, општине Алексинац и невладиних организациjа опредељених за неговање традициjа ослободилачких ратова Србиjе.

У Боjу на Делиграду извоjевана jе jедна од наjзначаjниjих и наjвећих српских победа над Турцима у Првом српском устанку.

За време турске офанзиве против устаника 1806. румелиjски валиjа Ибрахим-паша са око 50.000 пешака, многоброjном коњицом и 14 топова и кумбара наступао jе краjем jуна од Ниша ка Делиграду.

Борбе су вођене током целог лета, а предња одељења турске воjске избила су пред Делиград 16. jула.

Ибрахим-паша jе неколико недеља свакодневно пешадиjом нападао српска утврђења на Делиграду, покушаваjући да их олакша обиласком коњице и подилажењем помоћу подземних ходника, али без успеха.

Краjем jула, српски устаници воjводе Петра Добрњца, коjима jе у помоћ притекао и Младен Миловановић са Топљака, испадом у турску позадину, потукли су и помоћне снаге Шашит-паше.

Турци су се у нереду и уз велике губитке у људству и ратноj опреми, морали повући ка Нишу.

Средином августа Ибрахим-паша добио jе поjачања и са 60.000 воjника и поново предузео наступање ка Делиграду.

Међутим, вожд Карађорђе jе после боjа на Мишару (13. августа), са делом своjих снага стигао у Делиград, поjачао српске снаге на 10.000 устаника и преузео команду.

Боj за Делиград почео jе 3. септембра 1806. године у зору jаким фронталним нападом Турака. У жестоким борбама, коjе су траjале цео дан, Турци су само успели да се приближе утврђењима.

Истог дана пред ноћ, Станоjе Главаш са одредом од 2.500 пушака и 500 коњаника, успео jе да преко Крушевца и Јастрепца заузме Прокупље и тиме угрози Ниш.

Када jе у току борби Ибрахим-паша за то сазнао, прекинуо jе даље нападе на Делиград и повукао се преко Алексинца ка Нишу.

Тако су Срби, иако броjно много слабиjи, одбранили Делиград. После овог неуспеха, на захтев Турака потписано jе, 14. септембра у Лому, шестонедељно примирjе.

Делиград никада ниjе пао, већ су храбри Рудничани и Гружани, након пада Београда 5. октобра напустили утврђења и пробивши се кроз турску опсаду разишли своjим кућама.

Зато jе, првобитно названа Делишанац или Делилогор, српска тврђава названа турско-српским именом Делиград или Јуначки град.

На месту где се налазио главни шанац српских снага на Делиграду jе, према проjекту угледног београдског архитекте Момира Коруновића, подигнут храм Светог арханђела Михаила у спомен ратницима палим у свим ослободилачким ратовима Србиjе до 1918.

Изградња Спомен-цркве са костурницом почела jе 1930. и завршена три године касниjе, а храм jе обновљен од 2004. до 2006. године.ж

 

Извор : СРБЕЛ.НЕТ

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: